Руске снаге улазе у Украјину у року од 48 часова?
Војска Руске Федерације улази на територију Украјине, ако се у року од 48 часова не обуставе напади екстремиста на руско становништво у Источној Украјини, преносе поједине агенције. Мисија руске војске биће стриктно да заштити становништво.
С друге стране у Луганску, је општа мобилизација становништва, и поред пријетњи од стране хунте из Кијева.
Валериј Болотов, народни гувенрер Луганска издао је наредбу о ванредном стању, напомињући да Кијеву није стало до мирног решења ситуације.
,,Десетине су убијене у Славјанску и Краматорску, а десетине спаљене живе у Одеси“, рекао је Болотов.
Болотов је фашисте из ,,Десног сектора“ прогласио за илегални покрет, и тиме ставио ван закона њихово функционисање у покрајини Луганск.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Rusi u Ukrajinu (kijevsku Rusiju) , a Srbi na Kosmet i Krajinu
Ми не подразумевамо вођење борбених дејстава, него само мировну операцију, а за то ће бити довољне јединице за специјалне операције, тј. бригаде специјалне намене. То су борци на „Тигровима“ којима би се придружиле моторизоване јединице на оклопним борбеним возилима или падобранске десантне јединице. Уз то ће бити потребна подршка из ваздуха уз помоћ хеликоптера, као и средства Пограничне службе Федералне службе безбедности за контролу административне границе, а такође оружане јединице Министарства унутрашњих послова за осигурање безбедности на заштићеној територији. Локалне снаге самоодбране заједно са локалном полицијом, добровољцима Донбаса и другим оружаним структурама Доњецке и Луганске Области треба да разоружају ‘Десни сектор’ и све остале наоружане јуришнике“, објаснио је бивши начелник обавештајних формација.
По његовим речима, све поменуте војне јединице треба да буду спремне да у року од једног сата приступе извршавању борбеног задатка и да га за неколико часова у потпуности изврше. „За неколико часова се све може блокирати. Најпре се војници десантирају из хеликоптера и заузимају положаје на свим главним правцима. После тога стиже пешадија. Разоружавање обављају снаге народне самоодбране. Довољно је блокирати путеве, а затим делује самоодбрана, а руске јединице јој пружају подршку и покривају је“, описао је Канчуков могући сценарио уласка руских трупа.
Он је такође изразио уверење да у случају таквог развоја догађаја украјинске јединице неће пружати отпор, него ће чак прећи на руску страну. „Оружане снаге Украјине ће се предати у својим касарнама и неће пружити отпор мировним снагама. У случају пружања отпора предузимају се адекватне мере“, објаснио је генерал-мајор.
„Украјинска армија није спремна за рат“
Константин Сивков, капетан прве класе у резерви и потпредседник Академије геополитичких проблема, такође је за vz.ru изјавио да нико у Украјини неће пружити озбиљан отпор руским трупама.
„За то су потребни војници који су спремни да ратују, а не шачица наоружаних људи који испале неколико метака и побегну. Ако се неко и супротстави, не мислим да ће то бити веома снажан отпор. Могуће је да ће бити проблема приликом преласка канала и ровова који су тамо сада ископани, али мислим да ће их војска једноставно заобићи“, рекао је Сивков.
Сценарији потенцијалне мировне операције руске војске у Украјини
29. април 2014. Марина Балтачева, vz.ru
Руски војни експерти, укључујући и два бивша руководиоца Генералштаба оружаних снага Русије, изнели су своје виђење могуће мировне операције руске војске у Украјини. Пензионисани официри сматрају да украјинска армија не би пружила озбиљан отпор, и своје прогнозе образлажу тренутним развојем догађаја на терену.
Вид Маливук
Н е в е с и њ е
МИЛО ПРОТИВ РОДА И РУСИЈЕ
Закукала Вила Равијојла –
Гласом болним на гори Ловћену!
Сузе јој се разлиле по лицу,
А дугу је косу до појаса,
Сву расплела, јер је жалост мучи!
Тешко јој је због српскога рода,
Мука на њег’ смртно усмерена,
Усмерена са свакоје стране,
А ту муку Мило распламсава,
Тај несрећни Ђукановић Мило,
Који седи на владарском трону,
А на трону усред Подгорице,
Подгорице српске престонице.
Он је Србин Српство не признаје,
Одриче се својих прађедова,
Чије сабље одсекле би главу,
Сваком оном ко издаје Српство.
А издаје Мило се не стиди,
Нег’ помаже српске душманине.
Кад Амери, Немци и Французи,
И Енглези безбожници први,
А са њима други Европљани,
Европљани са западне стране
А и Турци удружени с њима,
Крволочну послали су војску,
У хиљаду деветој стотини
Деведесет деветој години –
Против малих српскијех земаља,
Против славне Моравске Србије
И витешке земље Црнoгорац’,
То злочинство Мило подржава,
Против свога српскога народа.
То показа када су душмани,
С војском ушли на Косово равно,
А Срби им то су дозволили,
Јер пред Богом душманин се клео,
Да ће Запад с војском на Косову,
Сачувати Србе од Шиптара
И Шиптаре одмах разоружат’.
Такву реч је Запад погазио,
Злочинце је шиптарске подрж’о
И Косово српско окупир’о,
Те јавио целом свету одмах,
Да Косово у Србији није,
Да на њему српских цркви нема,
Нег’ култура да је сва шиптарска.
Такав злочин над народом српским,
Подржава Мило Ђукановић.
Он признаје ропство над Србима
Окупатор њему омилио,
Па позива шиптарске злочинце,
Да изграде шиптарску државу,
Да је граде на Косову српском,
На којем су шиптарски злочинци
Порушили српске свете цркве
И уз цркве свете манастире,
Каквих нема у земљи Немачкој,
Каквих нема на енглеској Темзи,
Каквих нема на француској Сени,
Каквих нема у папином Риму,
Јер храмови српски на Косову,
Грађени су у столећим’ првим,
А у првим по рођењу Христа,
Кад је Запад био у паганству
И далеко од хришћанске вере.
Мило тражи шиптарску државу,
А државу на Косову српском,
Где злочинци вођени Тачијем,
А злочинци рода шиптарскога,
Живе Србе секли на комаде,
Вадили им срца и бубреге,
Да срцима и бубрезим’ српским,
Болеснике лече на Западу –
Да им српска срца уграђују,
Уграђују у болесне груди.
Е таквим је Мило обећао,
Баш послати своје дипломате,
Да признају Тачија злочинца.
Дипломати српске Подгорице
Баш ће предат’ том Тачију писмо,
А у писму стојаће порука,
Да Косово српско више није.
Уз све ово Мило Ђукановић
Подржава злочине Запада.
А и онај кад се кољу деца,
Српска деца славне Црне Горе.
Запамтите докле сунце сија,
Када Запад Србе нападнуо
У хиљаду деветој стотини
Деведесет деветој години –
Над Мурином кршне Црне Горе,
Немачке се бомбе устремише,
На цивилно српско становништво,
Међу многим бомба је разнела,
А разнело малог Мирослава,
Дете драго куће Кнежевића.
Око тога Милови главари,
А главари без памети своје,
Не кривише државу Немачку,
Што јој војска уби Мирослава,
Него криве српске државнике,
Што сеђаше у Беломе Граду –
Што Косово сами нису дали,
Нису дали душману шиптарском,
Па су Немци зато убијали,
Убијали децу црногорску.
Ту се Мило и његове слуге,
Огрешише пред Господом Богом,
Прећуташе злочине Запада,
Од којих су Срби умирали,
Умирали у великом броју.
Од тог дана кад су Западњаци
Нападали сваку земљу српску,
А од Тисе и Дунава силна,
Па до српског Јадранскога мора.
А тада су осамдесет дана,
Све тровали по земљама српским,
Летилице бацале су отров,
Такав отров нема у Ђавала.
Њим се трује и ваздух и трава,
А и нежне биљке у њивама,
Па и сваки извор воде питке,
Њим се трује киша и мећава,
А и дашак сваког лаког ветра.
Од тог Срби умиру масовно,
На годину десет хиљад душа.
Ти зликовци то нам учинише,
А зликовци са западне стране,
Што столица њима је у Брислу –
И у Брислу и у Вашингтону.
А Мило се поданички јави,
Те обећа да их тужит’ неће,
Нити тражит’ да исплате штету,
Којом многе Србе покопаше,
Ил’ за веке тешко разболеше.
Неће тражит’ да се штета плати,
Што душмани све су разорили,
Порушили школе и болнице,
Уз болнице и храмове свете,
На Косову стотину тридесет.
Порушили пруге и мостове,
Порушили највеће фабрике
И станове, а и куће српске,
Од севера па до крајњег југа.
Е таквим се Мило испоклања,
Те им помоћ свакојаку нуди.
Нуди Мило српску војску њима,
Која ће се ставит’ под команду,
Под команду швапских генерла,
Који ништа друго не спремају,
Нег’ да јурну опет на Русију,
Да Русији Сибир отимају,
Да се тамо злата напљачкају,
А и злата, а и дијаманат’
И великих нафтиних токова,
И још већих извора са гасом.
Ао Мило, зар си тако грешан?
Зар не памтиш речи Његошеве,
Кад је српском роду поручио,
Да су Руси браћа нам старија,
Да се братац поштовати мора,
Јер тај братац Србе је спасав’о!
Спасавао од турскога ножа.
А Србе су Руси заштитили,
Да их Немци претходних столећа
Не претворе у народе друге,
Православну веру не угасе,
Да им српско име не избришу,
Да им српски језик не уклоне –
На којем су песме написане,
А јуначке песме из прошлости,
Кад су Срби витезови били,
Кад су Срби писмо изумели
И из Винче писмо одаслали,
Одаслали свакоме народу,
А на свакој тој земљиној шари,
Од Лондона до Мелбурна града,
До Мелбурна земље аустралске.
А ти Мило данас желиш чинит’
Зло чинити и Србима својим,
А чинити и браћи Русима,
Желиш српско име избрисати,
Желиш српски језик уклонити,
Српске цркве ти затвараш редом,
А монахе српске и прогониш,
Те немачку политику водиш
И немачку и римскога папе,
Који давно кренуше на Србе,
Да истребе Србе на Блакану,
Те их клали у два светска рата,
А у томе двадесетом веку.
Зато кука Вила Равијојла –
Гласом болним на гори Ловћену!
Сузе јој се разлиле по лицу,
А дугу је косу до појаса,
Сву расплела, јер је жалост мучи!
Тешко јој је због српскога рода,
Мука на њег’ смртно усмерена,
Усмерена са свакоје стране,
А ту муку Мило распламсава,
Тај несрећни Ђукановић Мило,
Који седи на владарском трону,
А на трону усред Подгорице,
Подгорице српске престонице.
Он је Србин Српство не признаје,
Одриче се својих прађедова,
Чије сабље одсекле би главу,
Сваком оном ко издаје Српство.
А издаје Мило се не стиди,
Нег’ помаже српске душманине.
Зато Вила гласно подвикнула
И преклиње Србе свеукпно –
Да на трону промену владара,
А на трону усред Подгорице,
Подгорице српске престонице –
Да бирају часнога владара,
Који Српство хоће поштовати,
Поштовати и чувати Србе
И грлити свог рођеног брата,
Свога брата Руса јуначкога,
Који јесте српски брат старији –
Како је то Његош објаснио,
Кад је Српство небу уздизао –
И душманске намере спречав’о,
Спречавао бритком сјајном сабљом
А и својом поруком у песми,
А у оној чувеног наслова,
„Горски вjенaц“ песма му се зове!
Невесиње, 6. април 7522 (2014)
РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ
11070 Земун, Магистратски трг 3 – Тел. 34-27-044, [email protected]
Бр. 1713/14 – 11. март 7522 (2014)
АМБАСАДОРИМА СЛОВЕНСКИХ ДРЖАВА У БЕОГРАДУ
КАНЦЕЛАР НЕМАЧКЕ – СТВОРИТИ НЕРУСКЕ УКРАЈИНЦЕ
СЛОВЕНИ! СВИ ПОД ЈЕДНУ ЗАСТАВУ!
Ваше Екселенције,
У име Владе и Скупштине Републике Српске Крајине, у име 800.000 прогнаних Срба из Републике Српске Крајине (Зоне под заштитом УН) и Хрватске и у име прогнаних Срба и Рома с Косова и Метохије, подсећамо вас, да су словенски државници и научници (последња два столећа, а и много раније) били недорасли у спречавању страдања својих народа. Словенски државници нису препознавали германску, романску и ватиканску немилосрдну колонијалну и геноцидну стратегију против Словена и других народа, него су ценили, да са Запада стиже само демократија и висока култура!
Најјезивија је чињеница, да је Запад, с Ватиканом, створио хрватску нацију – да би је користио против Србије и украјинску нацију- да би је користио против Русије. Овај пут Вам достављамо план о претварању Руса (Малоруса) у неруске Украјинце, а тај план је јасно изложио канцелар Немачке у другој половине 19.столећа, признајући, да и у Русији и у Украјини живи један народ – РУСКИ:
„Снага Русије може бити поткопана само ако се од ње одвоји Украјина. Они који желе то да ураде не само да их морају одвојити, већ Украјину морају супротставити Русији, закрвити два дела једног народа и гледати како брат убија брата. Да би то остварили потребно је пронаћи и одгојити издајнике међу националом елитом и уз помоћ њих изменити самосвест једног дела великог народа до таквог нивоа да мрзе све руско, да мрзе свој род, а да то и не знају. Остало ће учинити време“.
(Oto fon Bizmark (1815-1898) – nemački kancelar).
Овај подмукли противсловенски план су подржавали у Украјини плаћеници са Запада, а они су, у почетку, били најбројнији из редова несловенских народа. О томе је писао српски дневни лист „Политика“, у Београду, 10. марта 1914. године, под насловом:
„ЈЕДНА КРАТКА АУСТРИЈСКА РАДОСТ“
„Сутрадан, после прославе стогодишњице знаменитог малоруског песника Шевченка, бечки листови су раздрагано растелалили, да је, на тој прослави у Кијеву, дошло до великих демонстрација, на којима се клицало: ‘ДОЛЕ РУСИЈА! ЖИВЕЛА АУСТРИЈА!’ то су се, тврдили су листови у Бечу, бунили против Русије прави Руси и поробљени Малоруси. Демонстрација у Кијеву је одиста било. Морала се умешати и полиција. Ухапшени су демонстранти и када су саслушани, видело се, да међу њима нема ниједног јединог Руса и Малоруса. Све су то били Јевреји, Јермени, Пољаци, Грузини… За чији су рачун они дизали дреку, није тешко погодити!“
Питање има одговор – дизали су буну за колонијалне државе Западне Европе и Римокатоличку цркву у Риму. А данас је јасно, да су многи Срби подлегли пакленом плану Немачке и Аустрије, па су се почели представљати Хрватима, подлегли су и многи Руси, па су се почели представљати Украјиницима!
Ово су непобитне чињенице, те ако се Словени, заједнички, не одупру колонијалној (глобалистичкој) противсловенској намери Ватикана и чланица НАТО и ЕУ, доћи ће до милионских словенских жртава, како се то десило у Првом и Другом светском рату и у време НАТО тровања радиацијом српских земаља од 1990. до 1999..
Ваше Екселенције,
Ово Вам пишемо за општесловенско добро, те молимо, да садржај проследите владама, председницима и парламентима.
СЛОВЕНИ! СВИ ПОД ЈЕДНУ ЗАСТАВУ!
Милорад Буха, премијер
Дипл. инж Рајко Лежаић, председник Скупштине