Ruska nagrada srpskom pesniku Ranku Radoviću

Slovenski forum umetnosti ,,Zlatni Vitez”, koji se održava u Moskvi, nastavlja svoj rad. Srbija je, kao i uvek, njegov poseban učesnik, između ostalih i u književnom delu festivala, gde se odlikuju poznati pisci Rusije, kao i slovenskih zemalja bivših republika Sovjetskog Saveza i Evrope.

Srpski pesnik, kopredsednik Saveza pisaca Srbije, Ranko Radović postao je ove godine nosilac tri nagrade. To je zlatna diploma festivala «Zlatni Vitez» za zbornik pesama „Nježje“, specijalna nagrada izdavačkog saveta RPC i medalja prvog štampara Rusije Ivana Fjodorova.

Pesnik, rođen u Crnoj Gori, živi u emigraciji, u Kanadi. Tamo je on na čelu srpskog istorijsko-kulturnog društva ,,Njegoš”, čiji je zadatak zaštita tradicija Srbije. Kak živi balkanskimu emigrant na tuđini?

Ja sam u Kanadi kanadski državljanin isto tako kao što i državljanin svoje domovine u kojoj sam rođen. Dakle osećam se sasvim lepo. To je jedna zemlja koja ima jednu široku demokratiju, prostranstvom velika ali ljudstvom mala. Sama Moskva kao je pola Kanade. Tako da nije se lako snalaziti u Moskvi. Jedino je spas što ja tu imam moje velike prijatelje, velike književnike, pisce.

Ranko Radović je nosilac mnogih nagrada u nekim zemljama, ali najviše ceni Rusiju.

Rećiću vam jednu svoju misao koju sam uvek izgovarao na svim skupovima koje održava „Njegoš“ na svim skupovima u emigraciji i izvan domovine, da se više voli zla majka nego dobra mačeha. Rusija je moja druga majka. Ona sve daje zla više bi je voleo kao dobru mačehu u kojoj živim. Ja se spremam da pišem jednu svoju veliku himnu Rusiji. Ako Bog da onda ćete videti u stvari delom što mi je to sve značilo i kakav je to podstrek, kakva je to motivacija jedna nagrada iz ruke bratske Rusije. „Zlatni Vitez“ pomađe u tome da se odabiru pravi književnici i naročito predstavnici srodnih država, što ima još jednu notu da slovenski narod živi srodno i da to ne bude kako he rekao predsednik Udruženja književnika Rusije Viktor Ganičev: „Zašto Evropi i ostalim smetaju ujedinjeni Sloveni na osnovama kako i da se ujedinjuje i ta Zapadna Evropa? Mi moramo da radimo kao pisci na ujedinjenju Slovena, na ujedinjenju kako to traži civilizovano vreme“. Došao sam na „Zlatni vitez“, osećam se jako lepo, naročito zbog toga jer tri moje knjige su prevedene na ruski jezik. Sad se prevodi i izbor moje poezije iz neobjavljenih knjiga. Izbor će uraditi Ilja Čislov, najveći prevodilac sa srpskog jezika na ruski.

Ilija Čislov i sam visoko ceni pesički rad Ranka Radovića.

Srpska poezija se odazvala na zov vremena na kraju 20. veka na granici trećeg milenijuma hrišćanske ere. Srbi su pokazali primer istinskog junaštva i na neki blistavi trenutak su postali primer za ceo slovenski svet a i čitavu Evropu. I tu je i Ranko Radović sa svojom izvornom poezijom koja ima veliku životnu snagu. To je prava slovenska poezija. On vraća stare reči, on vraća stari slovenski duh u srpsku poeziju, obnavlja lepotu velikog srpskog jezika pošto srpski lnjiževni jezik pomalo je osiromašen. Međutim to nikako se ne odnosi na ceo srpski jezik. Ranko Radović je jedna kulturna pojava u kulturnom slovenskom svetu. To su prave dimenzije moderne srpske kulture, ja to stalno ponavljam. Znate, kako se to dešava ponekad dolaze neki slučajni ljudi, koji ne znaju da se dve ili tri rečenice sastave na srpskom jeziku. Tako i ljinove kolege koji su prvo stigli ovde u Rusiju. A pravi umetnici čekaju, oni ne mogu ovako. I Ranko Radović pripada onim ljudima koji se pojašaju sa dostojanstvom, vole Rusiju ali se ne nameću. Međutim, sad je došlo vreme, evo stigao nam je Ranko Radović. I meni je drago da je došao i u Rusiju sa tri svoje knjige prevedene na ruski jezik.

Podsetimo, da su na ruski jezik prevedena tri zbornika pesama Ranka Radovića: „Nježje“, „Strahor“ i „Vučica. U studiju Glasa Rusije je bio dopisnik Grigorij Sokolov.