Rusija neće dozvoliti da za Prvi svetski rat bude optužena Srbija

Predstavništvo Ruskog instituta za strateška istraživanja (RISI) – najvažnijeg analitičkog think tank-a u RF čiji je osnivač šef države – otvoreno je u Beogradu.

Prigodnoj ceremoniji prisustvovalo je oko 50 predstavnika srpske društvene i naučne misli i analitičkih medija. Njima su se kraćim prigodnim govorima obratili: vikar Patrijarha Srpskog episkop Lipljanski Jovan, predsednik Centra za ruske studije i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Miroslav Jovanović, osnivač humanitarne organizacije „Naša Srbija“ Mlađan Đorđević, gost iz Moskve – stariji naučni saradnik RISI dr Nikita Bondarjev i direktor predstavništva RISI u Beogradu dr Aleksej Timofejev, koji je bio i domaćin svečanosti.

Vladika Jovan je podvukao značaj RISI, u koji se nedavno i neposredno mogao uveriti, kada je kao njegov gost u Moskvi imao izlaganje za okruglim stolom o Kosovu i Metohiji. On je izrazio nadu da će otvaranje predstavništva RISI-ja doprineti da značajna dela i analize ruske duhovne i naučne misli, budu prisutnije u Srbiji, za čim postoji velika potreba.

Vladika je prisutnima ispričao da je – kada je u Pećkoj patrijaršiji sređivao građu objavljenu o Kosovu i Metohiji – bio iznenađen koliko je unutar nje bilo predominantno ono što je objavljivano na Zapadu. On je – posebno naglasivši da se u istoriji rusko-srpskih odnosa uvek preplitalo duhovno sa političkim – naglasio da je u delovanju RISI-ja posebno naglašena duhovna komponenta i da je otvaranje predstavništva u Beogradu utoliko dragocenije.

Vladika Jovan je poželeo blagoslov Božji predstavništvu RISI-ja za njegov rad.

Profesor Jovanović je podsetio da su Srbija i Rusija stolećima imale duhovnu i kulturnu saradnju koja je do 18. veka bila i temelj i glavni sadržaj srpsko-ruskih veza. Pritom je ukazao da u Beogradu i u Srbiji već duži niz godina deluju i Geteov institut i Institut „Servantes“, a da u glavnom gradu Srbije – sve do dolaska RISI-ja – nije bilo organizovanog delovanja nijedne ruske naučne institucije ili fondacije.

On je posebno istakao odlučnost i veliki doprinos direktora RISI Leonida Rešetnjikova razvoju saradnje sa Srbijom i samom otvaranju predstavništva.

Jovanović je skrenuo pažnju na činjenicu da je Rusija oduvek imala veliki broj značajnih naučnih imena koja su se specijalistički bavila Balkanom i Srbijom, izrazivši očekivanje da će taj sjajni niz imena nastaviti mladi ruski eksperti za Srbiju i region –  Aleksej Timofejev i Nikita Bondarjev. Posebno je naglasio da je Timofejev dobio srpsku nagradu za najbolju doktorsku disertaciju, a da je Bondarjev na Beogradskom sajmu sa velikim uspehom upravo predstavio svoju najnoviju knjigu o Titovim moskovskim godinama.

Sa planovima RISI u Srbiji i prema srpskim zemljama – koje će realizovati predstavništvo – prisutne je upoznao Bondarjev koji je vodeći stručnjak instituta za Srbiju i bivše zemlje Jugoslavije. Podsetivši da je više učesnika dva dana ranije održanog srpsko-ruskog ekspertskog okruglog stola govorilo o „mekoj sili“, a da je u medijskim najavama otvaranja predstavništva bilo i tonova koji su sugerisali da će samo predstavništvo delovati kao „ruka Moskve“, Bondarjev je prvo naglasio da neke druge zemlje i njihovi instituti i fondacije verovatno i imaju u Srbiji potrebu i za „mekom silom“.  Ali, naglasio je, to nije slučaj sa Rusijom i Ruskim institutom za strateška istraživanja.

Rusija nema ni potrebu ni nameru da prema Srbiji primenjuje bilo kakvu „silu“, već računa isključivo na jačanje i produbljivanje saradnje na zajedničkim duhovnim i istorijskim osnovama i podudarnosti interesa, jer Rusiji ne odgovara Srbija kao bilo čija kolonija ili protektorat, već želi da vidi zaista suverenu i jaku Srbiju, nezavisnu od svih, pa i od Rusije.

Rusiji i RISI-ju – podvukao je Bondarjev – u Srbiji zato nije potrebna ni meka ni bilo kakva druga sila i prisila jer između dve zemlje i dva naroda postoji i duhovna i istorijska bliskost i razumevanje. Čak i određeni paralelizam u istorijskim tokovima i sudbinama. Zato će RISI i njegovo predstavništvo naprosto sarađivati sa svima.

On se zahvalio prisutnim predstavnicima naučnog, medijskog i društvenog života, ističući da će upravo oni koji su se kompetentnošću i spremnošću na saradnju dokazali u prethodnom periodu – biti osnovni partneri i saradnici predstavništva RISI u Beogradu, ali da će predstavništvo biti otvoreno za saradnju sa svima u naučnom, političkom i javnom životu Srbije. Od vladajućih i opozicionih parlamentarnih stranaka, do relevantnih društvenih i naučnih organizacija, koji za takvu saradnju pokažu ozbiljan i iskren interes.

Bondarjev je najavio održavanje velikog skupa srpskih i ruskih istoričara posvećenog stogodišnjici izbijanja Prvog svetskog rata  – uz učešće i njihovih kolega iz drugih zemalja – koji će se, uz pomoć i suorganizarstvo RISI, održati u Republici Srpskoj.  Najverovatnije u Banjaluci, mada postoji mogućnost i da mu domaćin bude Istočno Sarajevo.

„Na tom skupu će i srpski i ruski naučnici nastupiti sa proverenih pozicija srpske i ruske istorijske nauke o Prvom svetskom ratu i uzrocima njegovog izbijanja. Oni će – naglasio je Bondarjev – sigurno odbaciti pokušaje da se napravi revizija istorijske istine o Prvom svetskom ratu, kakvu već najavljuju – na  skupu koji će 2014. održati u Sarajevu – nemački i austrijski istoričari. Nažalost, uz učešće i nekih francuskih. A iza pokušaja revizije se krije namera da se Srbi proglase krivcima za Prvi svetski rat. Rusija i RISI to neće dozvoliti“.

Učesnike ceremonije na kraju je pozdravio i Mlađan Đorđević. Predočivši da je ovog leta u kampu na Tari boravilo 20-ro dece iz Rusije, on je naglasio da će ih sledeće godine biti – čak 100, a da postoje planovi i ambicije da na Taru narednih godina dolaze i deca iz drugih pravoslavnih zemalja – Grčke, Bugarske, Rumunije…

RISI će pomoći – dodao je Bondarjev – da se narednog leta na Tari nađe i desetoro ruske dece iz Pridnjestrovlja.

Domaćin skupa i direktor predstavništva RISI dr Aleksej Timofejev je takođe naveo nekoliko konkretnih aktivnosti koje predstavništvo planira za kraj ove i sledeću godinu.