Rusija najveći borac protiv nelegalnog proglašenja tzv. države Kosovo
1 min read
Intregralno prenosimo saopštenje kojim je više udruženja i istaknutih pojedinaca iz Herceg Novog i Boke Kotorske dalo podršku Rusiji i povratku Krima u njen sastav. Saopštenje su potpisuju: Matica Boke, Srpski Soko Herceg Novi, Društvo za arhive i povjesnicu hercegnovsku, Društvo srpsko-ruskog prijateljstva, Glas, Kolo srpskih sestara, Savez boraca, Nikola Malović, Pajo Pavlović.
„Odnosi Rusije i srpskog naroda kroz cijelu istoriju obavezuju nas da u svim teškim trenucima nađemo snage da pomognemo jedni drugima. Malo koji kraj je povezan sa Krimom kao što je to Herceg Novi i Boka Kotorska. Poznato je da je Novljanin Marko Vojnović bio zapovjednik Crnomorske flote i luke u Sevastopolju kao i da su admirali Vukotići iz Grblja branili Sevastopolj u Krimskom ratu od istih onih koji se danas protive povratku Krima u krilo Rusije.
Mi se sa zahvalnošću sjećamo ruskih vojnika koji su se borili za slobodu Boke Kotorske pod komandom admirala Dmitrija Senjavina u velikoj bitki za Herceg Novi, od 30. septembra do 2. oktobra 1806. godine. I oni su se borili protiv onih koji se danas protive jasno iskazanom opredeljenju naroda Krima.
Ne možemo nikad zaboraviti da je Rusija najveći borac protiv nelegalnog proglašenja takozvane države Kosovo, i to baš protiv onih koji se protive povratku Krima Rusiji.
Zato osjećamo potrebu, i pred Bogom i pred ljudima, da u ovim sudbonosnim trenucima damo podršku Rusiji, kao i povratku Krima matici.“
Slovenima
Pozdrav iz duše, braćo rodna,
Sloveni, bili otkud god,
Bez izuzetka, pozdrav od nas!
Danas je slavlje za sav rod!
Rusija bira koga zove
Na praznik sloge, za taj sto!
I, znajte, gosti slave ove,
Ovde ste svoji i na svom!
Tu ste čak više vi kod kuće
Nego gde vam je kućni prag –
Tu gde je nemoguće
Dići glas tuđi i tuđ flag,
Tu gde za krunu i podanstvo
Jedan je jezik, jezik svih,
Gde ne gleda se na Slovenstvo
Kao na grešni sabor zlih!
Svejedno što smo, po nesreći,
Dugo rasuti kojekud –
Narod smo jedan, takoreći,
Sve nas odnjiha jedna grud!
Braća smo rodna, a, na kraju,
To i zamera svet nam vas!
Rusiju vama ne praštaju,
Ne opraštaju ni njoj vas!
Boje se oni, njima smeta
Što porodica naša zna
Pred svakim licem toga sveta
Stati i reći: „To sam ja!”
Kroz dešavanja svevremena
Spram traga njinog ogavnog,
Samosaznanje nas Slovena
Prst je kojim ih kara Bog!
Davno Evropa, po Zapadu
Đubrenjem stalnim vrta tog,
Dobi kulturu u svom sadu –
Pravo aršina dvostrukog:
Za njih – jednakost, zakon i sklad,
Za nas – kleveta, haos, knut,
Pa kako tada, tako je sad
I tako biće svaki put.
Sve to što važi od vajkada
Niti se troši niti će,
Sve to nad nama visi sada
I sve nas ovde pritišće;
Prošlost se vraća svakog dana –
Prokletstvo našeg osnova,
Bol nezaraslih, živih rana,
Bol Bele Gore, Kosova!
Ali, na žalost i na bruku,
Slovenstvo živi neslogom,
A Zapad ako pruža ruku
Onda je pruži samo tom
Ko kreće uvek i posvuda
Na svoje, a u korist zlog.
Od nas — njihov je tek naš Juda —
Prihvataju ga kao svog.
Nesložno, jednorodno pleme,
Kad ćeš, zaista, biti to?
Hoće li ikad doći vreme
Preporoda i zrenja tvog,
Vreme praštanja, sjedinjenja,
Kad će razdoru biti kraj?
Mi dan čekamo Proviđenja –
Stići će – duša sluti, zna…
Baš to – u Boga vera jaka –
Nadima večno našu grud,
I pored silnih gubitaka,
Gledamo napred – znamo kud…
Živ je Svevišnji, još ne ode,
I Njegov sud, kad kucne čas –
Kao Promisli reč slobode –
Za ruski prostor daće glas…
Fjodor Ivanovič Tjutčev
(početak maja 1867.)