ИН4С

ИН4С портал

Русија највећи борац против нелегалног проглашења тзв. државе Косово

1 min read

rusija-srbija

Интрегрално преносимо саопштење којим је више удружења и истакнутих појединаца из Херцег Новог и Боке Которске дало подршку Русији и повратку Крима у њен састав. Саопштење су потписују: Матица Боке, Српски Соко Херцег Нови, Друштво за архиве и повјесницу херцегновску,  Друштво српско-руског пријатељства, Глас, Коло српских сестара, Савез бораца, Никола Маловић, Пајо Павловић.

Односи Русије и српског народа кроз цијелу историју обавезују нас да у свим тешким тренуцима нађемо снаге да помогнемо једни другима. Мало који крај је повезан са Кримом као што је то Херцег Нови и Бока Которска. Познато је да је Новљанин Марко Војновић био заповједник Црноморске флоте и луке у Севастопољу као и да су адмирали Вукотићи из Грбља бранили Севастопољ у Кримском рату од истих оних који се данас противе повратку Крима у крило Русије.

Ми се са захвалношћу сјећамо руских војника који су се борили за слободу Боке Которске под командом адмирала Дмитрија Сењавина у великој битки за Херцег Нови, од 30. септембра до 2. октобра 1806. године. И они су се борили против оних који се данас противе јасно исказаном опредељењу народа Крима.

Не можемо никад заборавити да је Русија највећи борац против нелегалног проглашења такозване државе Косово, и то баш против оних који се противе повратку Крима Русији.

Зато осјећамо потребу, и пред Богом и пред људима, да у овим судбоносним тренуцима дамо подршку Русији, као и повратку Крима матици.“

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

1 thoughts on “Русија највећи борац против нелегалног проглашења тзв. државе Косово

  1. Словенима

    Поздрав из душе, браћо родна,

    Словени, били откуд год,

    Без изузетка, поздрав од нас!

    Данас је славље за сав род!

    Русија бира кога зове

    На празник слоге, за тај сто!

    И, знајте, гости славе ове,

    Овде сте своји и на свом!

    Ту сте чак више ви код куће

    Него где вам је кућни праг –

    Ту где је немогуће

    Дићи глас туђи и туђ флаг,

    Ту где за круну и поданство

    Један је језик, језик свих,

    Где не гледа се на Словенство

    Као на грешни сабор злих!

    Свеједно што смо, по несрећи,

    Дуго расути којекуд –

    Народ смо један, такорећи,

    Све нас одњиха једна груд!

    Браћа смо родна, а, на крају,

    То и замера свет нам вас!

    Русију вама не праштају,

    Не опраштају ни њој вас!

    Боје се они, њима смета

    Што породица наша зна

    Пред сваким лицем тога света

    Стати и рећи: „То сам ја!”

    Кроз дешавања свевремена

    Спрам трага њиног огавног,

    Самосазнање нас Словена

    Прст је којим их кара Бог!

    Давно Европа, по Западу

    Ђубрењем сталним врта тог,

    Доби културу у свом саду –

    Право аршина двоструког:

    За њих – једнакост, закон и склад,

    За нас – клевета, хаос, кнут,

    Па како тада, тако је сад

    И тако биће сваки пут.

    Све то што важи од вајкада

    Нити се троши нити ће,

    Све то над нама виси сада

    И све нас овде притишће;

    Прошлост се враћа сваког дана –

    Проклетство нашег основа,

    Бол незараслих, живих рана,

    Бол Беле Горе, Косова!

    Али, на жалост и на бруку,

    Словенство живи неслогом,

    А Запад ако пружа руку

    Онда је пружи само том

    Ко креће увек и посвуда

    На своје, а у корист злог.

    Од нас — њихов је тек наш Јуда —

    Прихватају га као свог.

    Несложно, једнородно племе,

    Кад ћеш, заиста, бити то?

    Хоће ли икад доћи време

    Препорода и зрења твог,

    Време праштања, сједињења,

    Кад ће раздору бити крај?

    Ми дан чекамо Провиђења –

    Стићи ће – душа слути, зна…

    Баш то – у Бога вера јака –

    Надима вечно нашу груд,

    И поред силних губитака,

    Гледамо напред – знамо куд…

    Жив је Свевишњи, још не оде,

    И Његов суд, кад куцне час –

    Као Промисли реч слободе –

    За руски простор даће глас…

    Фјодор Иванович Тјутчев

    (почетак маја 1867.)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *