На Историјском институту Црне Горе, у сарадњи са Уралским федералним универзитетом Јељцин из Јекатеринбурга, недавно је одржан Округли сто Романови и Црна Гора – историја и савременост.
Округли сто је отворио директор Историјског институра Радослав Распоповић, који је говорио о историјским везама династија Романових и Петровића и о њиховом утицају на спољно-политички и укупни живот Црне Горе у претходна два вијека.
Он је, како је саопштено, подсјетио је да су кућа Петровића и династија Романових двије владарске породице које су пресудно обиљежиле историју Црне Горе.
Прва је то учинила “по рођењу”, чињеницом да је, почев од њеног родоначелника владике Данила преко свих каснијих владара из те породице, најбоље схватала и изражавала историјски интерес Црне Горе, дајући свој допринос подстицању и усмјеравању енергије ослободилачких тежњи црногорског народа.
Династија Романових не само да јој је у томе помогла из историјских, политичких, етничких, вјерских и других разлога већ је била и један од кључних чинилаца који је утицао како на стицање династичког статуса куће Петровић, тако и на процес државног конституисања Црне Горе у цјелини.
Истакао је да је за Црну Гору Русија била природни савезник, земља сличног језика, исте вјере и исте крви, моћна царевина која се у одбрани словенства и православља борила против истог непријатеља. Русија је у Црној Гори доживљавана као снажни заштитник и покровитељ, чврст материјални и политички ослонац ослободилачком покрету и процесу конституисања власти.
Историчар Јевгениј Алексејев, иначе аутор књиге Закон и круна Руске Империје, изнио је свој поглед на кућу Романових прије и послије преломне 1917. године, објаснивши различите системе насљеђивања монархистичке власти у европским државама, са посебним освртом на Закон који је донио руски цар Павле, који утврђује једноставан принцип насљеђивања: оба родитеља престолонасљедника морају бити из династијских породица.
Алексејев је приказао графике са родословним стаблима Романових, и држећи се поменутог закона Павла И, објаснио логичку нит према којој је прави насљедник Романових њемачки принц Карл-Емих Лајнингенски, потомак руског императора Александра II Романова, који је 2013. године примио православље и добио православно име Николај Кирилович Романов III.
Проф. Синиша Јелушић је тематику Округлог стола из сфере историје пренио у поље културе и религије, реферишући о утицају Романових на културни живот Црне Горе.
Тумачећи појмове интеркултуралности, асимилације и рецепције културе, Јелушић је указао на начине преношења једне културе на другу, са посебним освртом на култни статус руске културе у Црној Гори. У том контексту позвао се на Студију о Његошу Милована Ђиласа, у којој се елаборира овај култни однос.
Јелушић је даље говорио о Боки као сабиралишту руске барокне културе у Црној Гори, о питомцима Петра Великог који су код Марка Мартиновића стицали поморске вјештине у Перасту, о образовању народа као опсесивном питању Петровића и руском доприносу на том пољу, о Његошевом сакралном односу према Русији, и многим другим сродним темама.
Александар Устинов је имао реферат на тему Руско-црногорске династијске везе, послије чега је услиједила жива дискусија, у којој су др Сенка Бабовић Распоповић и др Момчило Пејовић изнијели низ занимљивих детаља.
Догађај је затворио покровитељ Округлог стола, Антон Баков, предсједник Монархистичке партије Русије, резимирајући важност изнесених реферата.
Баков је иначе доктор техничких наука, а пажњу црногорске јавности скренуо је куповином 96 хектара земље поред Царевог моста у Никшићу, гдје намјерава да реализује велики туристичко-културолошки пројекат Царев град и смјести резиденцију Николаја III, којег сматра за јединог правог насљедника престола Романових.
Баков је подсјетио на улогу руског цара Александра II у добијању црногорске државности на Берлинском конгресу (чији је потомак Николај III) и на многозначну симболику Царевог моста, чију је изградњу финансирао Александар III, и изразио спремност да и даље помаже истраживање и популарисање руско-црногорских веза.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
