ОБИШАО НАС ЈЕ СВЕ, у геополитичком пакету, принц Чарлс. И био је дочекан, и био је почашћен, и нашао се с родбином, и постојао је као знак да Његово височанство можда јесте вјесник терминалног односа спрам Србије и Црне Горе. Оно што нисам могао да сварим, али јесам могао да схватим, јесте да га је наш народ од мора до Дунава дочекао оно баш. Биће да смо до те мјере жедни миропомазаника, па сваког историјског извањца, познатог зато што су сви његови итекако знани, доживљавамо као добродошлог и нама склоног.
Не могу да се отмем отиску да је управо по сценарију пред принцом Чарлсом и супругом поцупкивао регионални фолклор. Вјерујем да је неко уредно биљежио све додире принца Чарлса и домородачких шарених балканских тканица, у присуству квалитетних штофова кројених по мјери, с дипломатским обрвама подигнутим пер ла финта, кад су Црногорци узели да пред принцом Чарлсом играју, ојха, дупло домородачко коло.
КАЖЕ АНДРИЋ: Став је у служби човека.
А заправо би требало да став увијек буде у служби истине. Зар не?
Свијет се управо руководио ставом да свак гледа своја посла док је наочиглед свију настајала тадашња Хитлерова Њемачка. Не чини ли то Запад и данас, када нам информативном мрежом пуном спина претвара црно у бијело, напад у одбрану, диктатуру у слободу, а орвеловске теме из којих је неко извадио Орвела као живац из зуба – неминовном сликом дана сутрашњег?
Забрањено скретање вертикално – вербална инсталација (Фото: Н. М.)
Кад бисмо данас имали прилике да видимо карту свијета налик оним из историјског атласа, на којима је бојом било обиљежено царство Александра Македонског, или Римско – позлило би нам. Још је веће Царство уједињених западних земаља које нас је бомбардовало 78 дана, почев од 24. марта 1999.
Али има нечег трулог у тој worldwide раширеној корпоративној држави данаске.
О томе што је труло могло би се писати и причати као да других упитаности и нема на свијету.
Умјесто да све врви од интелектуалних ентитета код којих је став у служби истине, и који ће прстом показати на правац надолазеће невоље – на сцени је феномен реморе.
ШТА СУ РЕМОРЕ? Реморе су рибе које се посебном пријањалком везују за већи ентитет – ражу, туну, сабљарку, обично ајкулу – да би путовале морима и океанима. Приљубљене за велике рибе, реморе добијају заштиту, а и хране се лакше јер конзумирају домаћинове остатке, укључујући и његов измет.
У неким географијама, процес промјене свијести је до те мјере поодмакао да се може говорити и о ремора државама.
Некад поносне Србија и Црна Гора, настале нимало лако, нимало лако – разједињење по више основа, претвориле су се у геополитичке реморе.
За разлику од држава које зраче амбицијом да би једног дана биле суверене, на примјер, које вишак добити инвестирају, ремора државе ако и остваре какву добит, не инвестирају је, него добит похрањују у приватне сефове.
Умјесто да Србија и Црна Гора узму да не одмажу привреди – довољно би јој за почетак помогле. У свакој општини од Хоргоша до Херцег Новог сједи администрација задужена да загорча живот предузетницима. А требало би да им великом метлом чисти пут.
Но ко је онај чија златна картица и административна врата отвара?
Дакако особа која нема проблем с тим да ли је став у служби човјека, или је пак став у служби истине.
Јер зна тај како се преживи у ремора државама.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Пун погодак господине Никола !!Заиста смо изгубили свако самопоштовање.Ви и господин Комар заиста уносите преко потребан дах свјежине у ова невесела и ,,вунена,, времена.
“Али има нечег трулог у тој worldwide раширеној корпоративној држави данске.”
Siguran sam da je Malović napisao -danaske- da bi napravio aluziju na Sekspira, a da ga je administrator in4s-a “ispravio”. A mozda je i Malovic napravio gresku u kucanju, premda to ne lici na njega.