Референдум и шаргарепа

Када стасити премијер окићен новом зеленом краватом избечи очи, пријетећи подигне обрву и у брк народу саопшти да неће референдум о уласку у злочиначку Нато алијансу, посматрач који није вичан политичким приликама у Црној Гори помислио би да се ради о изузетно храбром човјеку који своју Нато рукавицу неустрашиво баца у лице сопственом народу.
Пише: Марина Јочић
Међутим, истина је сасвим другачија. Први човјек црногорске страховладе је у ствари бојажљива особа иза које стоје моћне силе са још моћнијим интересима, које му дувају у прилично истрошена једра. Зна Мило Ђукановић да је Црна Гора по свом утицају и моћи у оквиру Алијансе на нивоу статистичке грешке, али такође добро зна да је питање уласка Црне Горе у Нато само борба титана, Русије и Нато у којој он треба да одигра улогу обичног црног пиона, наравно, у корист западних налогодаваца. Уосталом, Столтенберг није узалуд потрошио дневницу када је пред , тада евентуалну позивницу, дошао у Подгорицу. Том приликом је изнудио обећање Ђукановића о безусловном уласку у Нато.
Да га Нато краљеви не би одмах елиминисали, за шта имају много разлога по демократским параметрима, Мило Бојажљиви уласком у друштво злочинаца без питања народа само купује још који мјесец, евентуално годину своје слободе. Зато премијер широке руке финансира од новца тих истих грађана које не пита за мишљење напумпане анкете, специјалне емисије са специјалним гостима и новинарима специјалцима о благодетима уласка у друштво са поробљивачима свијета и финансијерима екстремистичких организација које потпаљују ратне ватре широм планете. Зато билборди са којих се свакојаке шуше и маруше обраћају осиромашеним грађанима са порукама „ Ја сам за Нато“.И не само то. Премијер најављује да ће ово бити главна тема најављених избора. Опет је стари мајстор опсјене и преваре бацио удицу са мамцем подјела. Овог пута за и против Нато!
Дакле, он је јасан. Је ли јасна и „опозиција“ која са њим сједи у скупштинским клупама док их понижава јасно им дајући до знања да само статирају у акционом филму трећеразредне продукције који се прави како би свијет видио и „опозицију“ у парламенту. Чему се надају ови представници народа присуствујући премијерском сату. Искрености свог премијера на њихова безначајна питања? То је превише и за најнаивније.Не, тај дио опозиције се нада шаргарепи. Чак ренданој као што су је добили посланици Василије Лалошевић и Драгиша Пешић. Зато и сједе на премијерском сату, зато сједе у скупштинском одбору за повјерење итд… зато дају сваког дна изјаве садржаја „бла,бла, бла“, зато неће на улицу да се изборе за прелазну владу и прве демократске и поштене изборе у вишевјековној историји Црне Горе.Колико год осиромашени, наћи ће диктатор по коју шаргарепицу за своје омиљене опозиционаре. Све док буду послушни. Ако се који временом и отме, као већ продат „опозиционар“ добиће од свог шефа оно што није пристојно написати у новинама. Таквих примјера већ имамо. Зато опозицијо, бирај између шаргарепе и образа.
За часне то није тежак избор!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


zar je živ onaj Vasilije Lalošević. ne čuje mu se glas i NE NASTUPA. ako je živ ima šargarepa više nego kose
Slici, slici, al neslavno zavrsi.
Trpijase narod svasta, cak i sestra Knjazeva koja bjese udata u Boskovica, al nesce trpjeti TODORE KADICU, da mu sestru sramote.
Usamljeni lik koji ima rijesenost ucini vise nego mnozina koji graju.
Pismo knjaza Danila povodom pobune u Bjelopavlićima
Pismo je poslato 18. juna 1854. na ruke serdara Rama Boškovića. Pismo glasi:
„Serdaru Ramu i svijema kapetanima bjelopavlicskijema. Čuo sam nekakve zborove što se zbori tamo u vas, od kako sam ja u Ostrog bio, ali opet razmišljam, da nije ništa istina od toga, što sam čuo, jerbo kad bi sve to bila istina od vas što sam čuo, zaista neka bude uvjereno malo i veliko, da bi za vas gori bio, nego li što je bio Omer paša prošle godine.
No ja naređujem vama gospodi kapetanima, da vi prvi ustuknete i da držite vaš jezik za zube, inače bi ste se mogli brzo kajati, i ne uzbunjujte moju pravu raju. I ova moja zapovijed da bude proglašena na Prentinoj glavici. A čuo sam da i Piperi nešto bleje i sa vama se druže – Brankovići i ližisahani. A mene nije stalo ni za vas ni za Turke, i nemojte misliti da ja ne znam iz čije su glave ove riječi proizašle, jerbo vama je dobro poznato, da niti sam ja, niti stari vladatelji, koji su bili crnogorski, nikad nikome zuluma učinjeli nijesu, no su se vazda mučili obdržati vas i ostale Crnogorce, koje vi dostojni nijeste bili njih imati za gospodare.
A po danas činite kako hoćete, ako vi basta. I tako znadite.“
(Dušan Vuksan, Knjaz Danilo – Treća godina vlade, Zapisi XI, 2, 59-60)
све ми се чини да му добро сличи,