• Колумне
• Поглед

Референдум или љубав

1 min read

5 година ‎ ИН4С

Већ годинама се грубо манипулише мајским референдумом 2006. године.

Божидар Чармак, адвокат из Бара

Пише: Божидар Чармак 

Већ годинама се грубо манипулише мајским референдумом 2006. године. Референдум стоји на идеолошком пијадесталу опљачкане Црне Горе, као неприкосновено оружје режима, као дозвољени ударац испод појаса и као Домаклов мач свакоме ко жели од Црне Горе да створи нешто веће и нешто искреније. Црногорским референдумом није започет никакав нови политички живот државе Црне Горе, а још мање није из темеља створен.

Међутим, започет период насртаја на њено историјско национално биће, на њено духовно наслеђе и на њен народ. Започета је ера фалсификата, крађе и међународног клеветања свега црногорског.

Започета је ера тајкунских династија, плагираних државних симбола, ера наметања недоречених агресивних идеолошких ставова. Започета је ера економије без привреде, историје без утемељења и идеологије без моралног ослонца.
Срамно, црногорски режим и данас говори да је гласање за “НЕ” 2006. на референдуму било гласање против Црне Горе. Баш то “НЕ” је била најснажнија критика против стварања касабе, против идеолошке авлије и протв фабрикованих етикета које замјењују државну слободу, владавину права и правде, али то свакако није био, нити је сада и најмањи насртај на државност Црне Горе.
Данас је заједнички посао свих грађана да од касабе створе државу.
Не само правну, него и моралну. Не само међународно признату, него и међународно зрелу и поштовану. Не само идеошку, мрачну, стереотипну, него отворену, слободну и људску! Посао нам је да дотле стигнемо јединством, одговорношћу и тихом борбом да она постане Црна Гора, држава са историјским коријенима, држава са историјским пријатељима, са историјским стремљењима и историјском надом.

Зато је упркос свим клеветама и провокацијама, вриједно уложити крајњи напор у свако трпљење ради очувања грађанског мира, у жртву скромног, једноставог али беспоштедног изношења истине. Док режим тргује Црном Гором од Брисела до Мајамија, заједно треба да је јачамо, хранимо и волимо.
Без обзира што је Црна Гора настала у непристојном референдумском процесу, спонзорством картела, одузимањем гласа десетинама хиљада рођених Црногораца, фабриковањем бирача, прљавим новцем, злоупотребом сиротиње и обесправљених, пљавим сабирањем гласова и пријетећим ватрометима, ипак се Црна Гора родила и догодила као нешто честито. Ништа мање није била честита него у државној заједници СЦГ, и у СРЈ и у СФРЈ, у Краљевини Југославији (и ако без политичких граница) каква је честита рођена као монархија са крстом на врху, као Краљевина Црна Гора, земља традиције, слободе, историјских пријатеља, државних тробојки, драматичних, шекспировских спјевова и термопилских битака и побједа посвећених Христу Богу, Косовском завјету и Српској слободи.

Црна Гора јесте 1918. године привремено политички заронила у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца државу цетињског унука краља Александра Карађорђевића, али је у истој тој политици интегралног балканског конгломерата, наметнуте као ” интегрално југословенство” у потпуности нестала и држава Србија.

Црна Гора је својевремено пала као прва жртва политике и идеологије, у првом чину и припреми пројекта, док је главна жртва била држава Србија, са цјелокупним националним српством, заставом, именом, границама и химном, већ десет година касније. Сам четнички покрет, којим се србофобно манипулише у Црној Гори, изникао је из њедара политике интегралног југословенства, а не никаквог националистичког српства или великосрпства. Идеологија грађена у поступним фазама, као и актуелна црногорска данас, није издржала и није могла издржати велике, неумољиве сударе са временом, историјом и народом.

Управо та историја, то вријеме и тај народ свједоче да црногорска државност није била жртвована Србији, нити “Великој Србији”, већ много сложенијем Југословенском пројекту, идеологији конгломерата, величине и апетита. Нестанак њеног државног интегритета није био усамљен, појединачан и заснован на националној мржњи према Црној Гори или било чему црногорском. Репресија на којој је заснован овај пројекат није била била је снажнија у Србији него ли у Црној Гори, са наметнутим уставом као правним потписом свега тога. Ако је краљ Црне Горе Никола дертонизован том политиком, онда је некадашњи предсједник српске владе такође Никола, практично убијен у спровођењу исте политике краља Александра, младог и амбициозног цетињског унука.
Све је то и тада био толико пута виђен чин неспретне мегаломанске власти и наметања неутемељених политичких идеја.
Данас се ти тужни догађаји у недостатку других аргумената црногорских предсједничких савјетника, идеолошки користе као чин националног насиља, па чак и наводног рата и мржње Србије према Црној Гори, и ако су се ове државе од њиховог настанка историјски, духовно, привредно, политички и војно подупирале, и ако у њима живи један народ који говори једним језиком, и ако су патиле од истих идеолошких бољки од интегралног југословенства, преко комунизма, до дукљанства и напредног србијанства, коначно и ако су се браниле од истих завојевача и окупатора и биле под покровитељством истих великих сила.
Без обзира на све политичке станпутице, старе већ скоро један вијек, политички концепт интегралног југословенства никада није погодио државност Црне Горе и државност Србије, онако како их данас погађају концепти црвенохрватског Монтенегра и напредне Србије са државом “Косово” у свом сусједству.
Што су овакви концепти државности агресивнији и наметљивији, то је државна постојаност Црне Горе и државе Србије неупоредиво мања, нереалнија и даља од свог историјског, органског и духовног постојања. Разлика између реалне органске државности и вјештачког међународног угледа заснованог на дневним интересима великих сила је иста као разлика између наших појединачних личности, ауторитета у реалном животу, друштву, послу и породици, у односу на виртуелну слику наших корисничких профила на друштвеним мрежма, случајних резултата тренутка, наклоњености трендовима, форсираним спонзортвима и интересним симпатијама администратора мреже.
Због тога Црна Гора није зачета на референдуму 2006. године, јер тај процес овдје значи процес подјела и пљачке Црне Горе.
Дакле, Црна Гора је рођена у љубави и жртви бројних генерација њеног истинског народа.
Зато се Црна Гора препорађа у Светим Литијама. Зато Црна Гора јача Духом и државношћу. Да није те љубави и те снаге, Црна Гора данас не би постојала, не би ни једнога тренутка преживљела подјеле, неморал, не-част и лоповлук већине организатора и спонзора референдума из 2006. године.

Црна Гора не би преживјела интересне, политичке, идеолошке и личне заблуде Мила Ђукановића, његових савјетника, плаћених идеолога и лажних духовника, његових новинара који га извјештавају да на Светим Литијама нема народа, да су то слике фотошопа, да сваког четвртка и недјеље улицама Црне Горе шетају странци, и да су крцате црногорске улице само халуцинација, лажна слика коју стварају великосрпски медији.
Родила се Црна Гора, ваља је вољети…

Ово нису литије против државе. Ово су литије љубави, државности и критике једног промашеног идеолошког пута. Данас као и 2006. године, поново кажем љубавно, критиичко и државотворно “НЕ” овом режиму и овој идеологији, али срећом овај пут то радим са онима који су 2006. године, рекли референдумско “ДА” без задње намјере и посебног интереса, мислећи да чине историјску правду Црној Гори.
Са оним људима који су “ДА” рекли без надокнаде и коначно без жеље да Црна Гора постане њихова приватна, својевољна прћија и нашминкана касаба, коју могу распродавати како хоће и докле хоће, са све привредом, наодом, али и Црквом!
Данас заједно бранимо државност Црне Горе, критички и заштитнички, заједно са истом љубављу и истом молитвом на Светим Литијама.
Данас заједно одбацујемо безбожништво, фашизам, отимање светиња и свако драматично проклетство које су из крајње бриге оставили наши преци. Проклетство које су оставили баш због трагичне, пророчанске могућности да се у Црној Гори деси ово што се данас дешава, проклетство које је због новца и власти без размишљања прихватио на себе и државу данашњи црногорски режим и његови слијепо одани људи.
Данас заједно, солидарно гласамо “НЕ” подјељеној, трагичној и завађеној Црној Гори. Гласамо “ДА” за свету, историјску и државотворну Црноу Гору.
Данас се не одржавава референдум, упрљани процес манипулација, насиља, мржње и подјела.
Данас се одржавају Свете Литије, коначни чин љубави, светости и државотворног јединства.
Данас спасавамо државу од проклетства наших отаца, војника и светаца. Идемо на Свете литије за благослов породице, за истински напредак и прогон сваког проклетства којим смо загађени.
Због тога у овом времену побјеђују држава, народ и Црква, а још једном губе битку, али и вјековни рат, идеолошки преваранти, лопови и наметљивци сваке врсте којих се Црна Гора нагледала од када се родила у овом камену, у овом збјегу слободе, од када је засијала својим карактером у схватањима и крви, љубави и молитви наших светих предака, од када се обновила у нади наших неискварених и добрих потомака.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: