Razlikovanje

Piše: Mišo Vujović

Malo je poznato da je 1991.godine u hrvatskom razaranju Zapadne Slavonije stradao veliki broj srpskog civilnog stanovništva. Nekoliko dana kasnije kod patrijarha Pavla stigao rođak čiju su višečlanu porodicu pobili hrvatski bojovnici:

“ Vaša svetosti, moj život više nema smisao, došao sam po blagoslov da se svetim, da namirim krv svoje dece, supruge, roditelja, rođaka…”
“ Da ti dam blagoslov, kažeš da tuđim krvlju zaceljuješ svoje rane”, gledajući ga očinski, gotovo nečujno ispod glasa govorio je patrijarh Pavle, nastavljajući pitanjem u istom tonu:
“ A po čemu ćeš se ti razlikovati od njih, ako to uradiš,” pitao ga je patrijarh Pavle.

Nakon istorijske pobede opozicije u Crnoj Gori, prvog poraza i smene vlasti počela su trenja i borba za pozicije i ozbiljna pretnja, cepanja koalicije o formiranju vlasti, čiji bi cilj bio demontaža kriminogenog sistema i priprema zemlje za slobodne i fer izbore.

Na samom početku, iskaču gladni apetiti, sujete i kuljajuće ambicije.

Po čemu se gospodo razlikujete od njih? Po tome što ćete mnogo kratko trajati, mnogo kraće ukoliko se ne osvestite i obuzdate sujetu i ambicije. Pustite sad pacove koji grickaju i bočne udarce čija je svrha da vas obesrbe i obeshrabre. Ali smirite glasove razgoropađenih ministara u sebi. Ako treba samo jedan dan da budem ministar čitav život ću to ostati.

“Ovdje nam je potrebna Gospodnja sila u najsnažnijem vidu. Mnogo se zla i ostalih ljudskih slabosti zapatilo. Jučerašnji dan je bio najbolja potvrda toga. Molim se i vjerujem da će današnji dan donijeti promjenu. A znaš šta je alternativa…,”ovu poruku sam kao odgovor na svoju zabrinutost dobio jutros od uglednog profesora univerziteta, čoveka u petoj deceniji ništa manje reprezentativnog od bilo koga iza čijeg bi kredibiliteta stručnog i moralnog stala, ova vlast. Naprotiv!

Ako je bilo čija individualnost snažnija od naroda i njegovog spasonosnog cilja da oslobodi Crnu Goru, taj se zaista ni po čemu ne razlikuje od aktuelnog gospodara.

Ni pred Bogom ni pred ljudima.

“Nije ovo lako, ali je najteže Bogu s nama. Ipak, otvora nam vrata redom. To je tako očigledno. Duboko vjerujem da će ovaj preporod biti jedinstven podsticaj za cijeli naš narod”, kao i uvek bio je optimista ugledni profesor čije su ambicije, uspostavljanje pravnog ambijenta , sloboda, jednakost i vraćanje dostojanstva građanima..

Ni Mandić, ni Bečić, ni Krivokapić, ni mitropolit Amfilohije, ni Dritan, ni jedan pojedinac nije bitan. Niko nema pravo, ma koliko lično bio u pravu, da svoj lični interes, ili sujetu digne iznad naroda,a kamili da bilo čime ugrozi narodnu volju i trijumf naroda nad mafijom. Da ugrozi najveći tekovinu – skidanje hipoteke straha.

Pobeda opzicije svrstane u tri koalicije, po svemu različite, ali u jednom jedinstvene, je iskorak građana iz zone mraka. Ta pobeda je mnogo veća pred Bogom nego pred ljudima i prema zvaničnom rezultatu.

Trijumfovati u takvim neregularnostima može se uporedimo sa bitkama koje su utemeljile državu Crnu Goru. Turci i su imali silu i oružje, Crnogorci Boga i Slobodu.

Crkva je garant, vajka se narod. Crkvi treba verovati, a od ljudi, bolje reći od njihovih ambicija, treba zazirati. Crkva nema odstupnicu, ali političari prođu kroz mišju pukotinu.
Više od onih iza scene nego na sceni.

Zbog tih zakulisnih radnji narod je decenijama kusao čemer. Velika para pravi velike pukotine ko živa voda kad stenu pocepa. Ova vlast je napravila kratere i ukoliko svako ko je dao doprinos želi svog ministra, svog predsednika, šefa ANB, direktora policije vladaće ponovo oni koji ništa u životu nisu radili samo su kleptomanski vladali. Njima je od poraza teže palo što više neće imati da namire i oplode sredstva uložena u izbore.. Ako se sada dokopaju vlasti poharana Crna Gora, za svoje dobro, biće masakrirana.
Izbor je na vaš!