Разликовање

Пише: Мишо Вујовић

Мало је познато да је 1991.године у хрватском разарању Западне Славоније страдао велики број српског цивилног становништва. Неколико дана касније код патријарха Павла стигао рођак чију су вишечлану породицу побили хрватски бојовници:

“ Ваша светости, мој живот више нема смисао, дошао сам по благослов да се светим, да намирим крв своје деце, супруге, родитеља, рођака…”
“ Да ти дам благослов, кажеш да туђим крвљу зацељујеш своје ране”, гледајући га очински, готово нечујно испод гласа говорио је патријарх Павле, настављајући питањем у истом тону:
“ А по чему ћеш се ти разликовати од њих, ако то урадиш,” питао га је патријарх Павле.

Након историјске победе опозиције у Црној Гори, првог пораза и смене власти почела су трења и борба за позиције и озбиљна претња, цепања коалиције о формирању власти, чији би циљ био демонтажа криминогеног система и припрема земље за слободне и фер изборе.

На самом почетку, искачу гладни апетити, сујете и куљајуће амбиције.

По чему се господо разликујете од њих? По томе што ћете много кратко трајати, много краће уколико се не освестите и обуздате сујету и амбиције. Пустите сад пацове који грицкају и бочне ударце чија је сврха да вас обесрбе и обесхрабре. Али смирите гласове разгоропађених министара у себи. Ако треба само један дан да будем министар читав живот ћу то остати.

“Овдје нам је потребна Господња сила у најснажнијем виду. Много се зла и осталих људских слабости запатило. Јучерашњи дан је био најбоља потврда тога. Молим се и вјерујем да ће данашњи дан донијети промјену. А знаш шта је алтернатива…,”ову поруку сам као одговор на своју забринутост добио јутрос од угледног професора универзитета, човека у петој деценији ништа мање репрезентативног од било кога иза чијег би кредибилитета стручног и моралног стала, ова власт. Напротив!

Ако је било чија индивидуалност снажнија од народа и његовог спасоносног циља да ослободи Црну Гору, тај се заиста ни по чему не разликује од актуелног господара.

Ни пред Богом ни пред људима.

“Није ово лако, али је најтеже Богу с нама. Ипак, отвора нам врата редом. То је тако очигледно. Дубоко вјерујем да ће овај препород бити јединствен подстицај за цијели наш народ”, као и увек био је оптимиста угледни професор чије су амбиције, успостављање правног амбијента , слобода, једнакост и враћање достојанства грађанима..

Ни Мандић, ни Бечић, ни Кривокапић, ни митрополит Амфилохије, ни Дритан, ни један појединац није битан. Нико нема право, ма колико лично био у праву, да свој лични интерес, или сујету дигне изнад народа,а камили да било чиме угрози народну вољу и тријумф народа над мафијом. Да угрози највећи тековину – скидање хипотеке страха.

Победа опзиције сврстане у три коалиције, по свему различите, али у једном јединствене, је искорак грађана из зоне мрака. Та победа је много већа пред Богом него пред људима и према званичном резултату.

Тријумфовати у таквим нерегуларностима може се упоредимо са биткама које су утемељиле државу Црну Гору. Турци и су имали силу и оружје, Црногорци Бога и Слободу.

Црква је гарант, вајка се народ. Цркви треба веровати, а од људи, боље рећи од њихових амбиција, треба зазирати. Црква нема одступницу, али политичари прођу кроз мишју пукотину.
Више од оних иза сцене него на сцени.

Због тих закулисних радњи народ је деценијама кусао чемер. Велика пара прави велике пукотине ко жива вода кад стену поцепа. Ова власт је направила кратере и уколико свако ко је дао допринос жели свог министра, свог председника, шефа АНБ, директора полиције владаће поново они који ништа у животу нису радили само су клептомански владали. Њима је од пораза теже пало што више неће имати да намире и оплоде средства уложена у изборе.. Ако се сада докопају власти похарана Црна Гора, за своје добро, биће масакрирана.
Избор је на ваш!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: