Путинов предлог декларације која би омогућила побједу над вирусом корона

„Ово је тренутак да човјечанство заборави на подјеле и сукобе и да се коначно осјети као једна породица која је заједнички нападнута од истог противника”, каже некадашњи шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић коментаришући Путинов предлог декларације о глобалној солидарности током пандемије корона вируса.

Он додаје би због тога ваљало да се обуставе сви облици подјеле, сукоба и кажњавања које су земље предузимале једне према другима.

”Да се изврши једна врста потпуне амнестије стања које је претходно постојало и да се уведе заједничка акција за помоћ свима, а посебно онима који су највише угрожени“.

Путинов предлог декларације о глобалној солидарности – у правом тренутку

Предлог, који је на виртуелном самиту Г20 изнио руски предсједник Владимир Путин у потпуности одговара осјећањима потребе за заједничком акцијом свјетских размјера које ће прећи преко свих подјела и проблема у име очувања људског рода, додаје он истичући да је вирус корона планетарни потрес тектонске природе који подједнако погађа све земље, укључујући економију, здравље, школство, политику и све остале друштвене појаве, напомиње Јовановић.

Према његовим ријечима, заборављање на подјеле значило би омогућити свим земљама да се против пандемије боре ослобођених руку и ногу.

„То значи да све врсте санкција које су успостављене против неких земаља или група земаља морају да буду суспендоване, ако не и трајно укинуте. Не може се прићи било каквом заједништву, било каквом заједничком циљу ако би иза нас остале подјеле и кочиле те заједничке напоре“, наглашава он.

Све више предлога о глобалној солидарности

Како се коронавирус ширио планетом, све више гласова почело је да говори о солидарности, не само хуманитарној, већ и политичкој. Неки су, као генерални секретар УН Антонио Гутереш или бивши британски премијер Гордон Браун начелно наглашавали потребу за „глобалним примирјем“ (Гутереш) или „глобалном владом“ (Браун) која би се борила против пандемије.

Други високи функционери, као што је Високи представник за спољне и безбједносне послове ЕУ, били су конкретнији, па је Борељ нагласио потребу за утврђивањем „четири приоритета“ за глобалну сарадњу – обједињавање ресурса за производњу нових љекова и вакцина које би требало сматрати глобалним јавним добром; ограничавање економских штета координисањем фискалних и монетарних стимулативних мјера и заштитом глобалне трговине; координисано отварање граница када здравствене власти то допусте и сарадња у борби против дезинформацијских кампања.

На хуманитарном плану, већ смо свједоци сарадње, чак су се лидери САД и Кине сагласили о заједничкој борби против корона  вируса. Колико је, међутим, сарадња на политичком на дугом штапу, говори чињеница да је истог дана када је Владимир Путин предложио мјере за глобалну солидарност, 26. марта, предсједник САД Доналд Трамп потписао указ о проширењу санкција Ирану, једној од земаља које су, после Кине, највише погођене епидемијом.

Сарадња у развоју стратегије лијечења Ковида 19

Мере, које би, како је Путин предложио, требало да усвоји Генерална скупштина УН, подразумијевају договор о сарадњи држава у развоју стратегије лечења Ковида 19, пружање помоћи најугроженијим државама, прекидање трговинских ратова и примјене једностраних санкција које су донијете без сагласности Савета безбедности УН, борбу против финансијских спекулација са цијенама основних потрепштина и ширење поузданих информација о пандемији, заснованим на научним чињеницама.

Ипак, ако ништа друго, из свега можемо да извучемо и позитиван закључак. Док су некада на глобалну солидарност позивале умјетници, попут Боба Дилана, Фела Кутија, Вудија Гатрија или Џоан Баез, сада на политичку солидарност позивају поједини свјетски лидери.

(Спутњик)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: