Protiv hirova klime uz naučnu pomoć Evrope
1 min read
foto: M. Janković
Bedem odbrane Srbije od klimatskih hirova biće ojačan zahvaljujući naučnoj saradnji s Evropom. U naredne tri godine tim s Katedre za fizičku geografiju Prirodno-matematičkog fakulteta novosadskog univerziteta realizovaće istraživački projekat o hidrometeorološkim ekstremima – poplavama i sušama, toplotnim i studenim talasima. Istraživačima će na raspolaganju biti gotovo milion evra iz programa EU Horizont 2020, a projekt-partneri Novosađana su nemačka kompanija „Klajmat risk analisis”, Univerzitet Lafboro iz Velike Britanije i Centar za internacionalna klimatska istraživanja iz Norveške.
– Eksperti iz partnerskih institucija će sprovesti obuke za članove našeg istraživačkog tima, profesore i doktorande, upoznaće nas s najmodernijim metodama analize ekstremnih klimatskih pojava. Nećemo se ograničiti samo na ekonomski aspekt, već i na posledice koje takve pojave imaju po zdravlje stanovništva – kaže dr Biljana Basarin, rukovodilac projekta.
Kako objašnjava, u istraživanju će koristiti podatke Republičkog hidrometeorološkog zavoda od 1950. do danas, sve baze podataka dostupne na internetu, kao i naučne radove o ekstremnim klimatskim događajima. A i komšije su spremne da pomognu.
– Čim je objavljeno da je PMF dobio realizaciju ovog EU projekta, stigle su nam ponude za saradnju od institucija koje se bave klimatskim promenama u Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori… – kaže naša sagovornica.
Da će ova tema u našem regionu biti i te kako značajna, ukazuju brojni naučni radovi i projekcije klimatske budućnosti juga i jugoistoka Starog kontinenta. U to smo se već uverili: tokom protekle dve decenije u Srbiji je bilo čak pet sušnih godina. Osim štete u sektoru poljoprivrede, gubitaka je bilo i zbog zastoja u plovidbi usled niskog rečnog vodostaja. Pored toga, s rasušenog tla vetrovi su raznosili plodni sloj zemljišta, naročito u Vojvodini. Nisu nas zaobišle ni poplave – dovoljno je pomenuti proleće 2014. godine, a nevolja s velikim vodama bilo je i nakon te katastrofe.
– Klimatske promene ne možemo da sprečimo, barem ne na kraće staze. Ali, možemo da se na njih prilagodimo i umanjimo posledice – ističe dr Tin Lukić, takođe član istraživačkog tima s Katedre za fizičku geografiju PMF-a. Kako kaže, poslednjih desetak godina u Evropi je sve više naučnoistraživačkih grupa i projekata usmerenih na detaljnu analizu posledica suša i poplava. Razlog je više nego opipljiv: na području 33 države, članice Evropske agencije za zaštitu životne sredine, ukupni gubici od ekstremnih hidrometeoroloških događaja od 1980. do 2017. procenjeni su na čak 453 milijarde evra.
– Te mere prilagođavanja moraju da budu u formi zakona, tako da će rezultati predstojećeg istraživanja biti značajne smernice donosiocima odluka u našoj zemlji. S obzirom na opredeljenost Srbije za članstvo u Evropskoj uniji, norme u ovoj oblasti moraju da budu usklađene s pravnom regulativom EU, s jedinstvenim sistemom rane najave i upozoravanja na ekstremne klimatske događaje. Zato je od izuzetnog značaja međunarodna saradnja i prenošenje znanja, što ćemo ostvariti kroz ovaj projekat – zaključuje dr Tin Lukić.
Pročitajte JOŠ:
