Против хирова климе уз научну помоћ Европе
1 min read
фото: М. Јанковић
Бедем одбране Србије од климатских хирова биће ојачан захваљујући научној сарадњи с Европом. У наредне три године тим с Катедре за физичку географију Природно-математичког факултета новосадског универзитета реализоваће истраживачки пројекат о хидрометеоролошким екстремима – поплавама и сушама, топлотним и студеним таласима. Истраживачима ће на располагању бити готово милион евра из програма ЕУ Хоризонт 2020, а пројект-партнери Новосађана су немачка компанија „Клајмат риск аналисис”, Универзитет Лафборо из Велике Британије и Центар за интернационална климатска истраживања из Норвешке.
– Експерти из партнерских институција ће спровести обуке за чланове нашег истраживачког тима, професоре и докторанде, упознаће нас с најмодернијим методама анализе екстремних климатских појава. Нећемо се ограничити само на економски аспект, већ и на последице које такве појаве имају по здравље становништва – каже др Биљана Басарин, руководилац пројекта.
Како објашњава, у истраживању ће користити податке Републичког хидрометеоролошког завода од 1950. до данас, све базе података доступне на интернету, као и научне радове о екстремним климатским догађајима. А и комшије су спремне да помогну.
– Чим је објављено да је ПМФ добио реализацију овог ЕУ пројекта, стигле су нам понуде за сарадњу од институција које се баве климатским променама у Мађарској, Румунији, Хрватској, Македонији, Црној Гори… – каже наша саговорница.
Да ће ова тема у нашем региону бити и те како значајна, указују бројни научни радови и пројекције климатске будућности југа и југоистока Старог континента. У то смо се већ уверили: током протекле две деценије у Србији је било чак пет сушних година. Осим штете у сектору пољопривреде, губитака је било и због застоја у пловидби услед ниског речног водостаја. Поред тога, с расушеног тла ветрови су разносили плодни слој земљишта, нарочито у Војводини. Нису нас заобишле ни поплаве – довољно је поменути пролеће 2014. године, а невоља с великим водама било је и након те катастрофе.
– Климатске промене не можемо да спречимо, барем не на краће стазе. Али, можемо да се на њих прилагодимо и умањимо последице – истиче др Тин Лукић, такође члан истраживачког тима с Катедре за физичку географију ПМФ-а. Како каже, последњих десетак година у Европи је све више научноистраживачких група и пројеката усмерених на детаљну анализу последица суша и поплава. Разлог је више него опипљив: на подручју 33 државе, чланице Европске агенције за заштиту животне средине, укупни губици од екстремних хидрометеоролошких догађаја од 1980. до 2017. процењени су на чак 453 милијарде евра.
– Те мере прилагођавања морају да буду у форми закона, тако да ће резултати предстојећег истраживања бити значајне смернице доносиоцима одлука у нашој земљи. С обзиром на опредељеност Србије за чланство у Европској унији, норме у овој области морају да буду усклађене с правном регулативом ЕУ, с јединственим системом ране најаве и упозоравања на екстремне климатске догађаје. Зато је од изузетног значаја међународна сарадња и преношење знања, што ћемо остварити кроз овај пројекат – закључује др Тин Лукић.
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
