Пише: Здравко Шакотић
Ниво цивилизације једног народа или прстора углавном зависи од богаства и садржаја његове културе и духовности. То богаство се огледа у друштвеним облицима свести и стваралаштва како друштва тако и појединца. То стваралашто обезбеђује историјски и актуелни карактер, па се тако рећи будућност препознаје у прошлости. У плејади тих вриједности и хуманистички и духовних домета својим деловањем овог лета поново се нашао адвокат и публициста а може и обратно да се каже Предраг Савић из Београда.
После наслова „“Госпар Мато Грацић“ и приче о изгубљеним романима Иве Андића „Тајне испод мртве маче“ Савић се истински наметнуо новим изазовом отварајући ново поглавље свог публистичког рада насловом -докментом „Не (о)праведно заборављени-досије о генералу Мајстеру и његовом Србима избрисаним из историје“. Лагано тонући у царство „архивског документа“ Предраг Савић улази неосетно у наративну причу о Словенцу српском генералу Рудолфу Мајстеру(1874-1934) који је извучен из архива, личност која је била од повјерења династије Карађорђевић и који је један од „криваца“ што је Марибор остао у Југословенској држави а сада Словенији јер га је одбранио од немачке окупације и припајања а Аустрији а то је урадио са својим српским добровољцима међу којима је било и наших Херцеговаца из Невесиња и Билеће.
Нову књигу Предрага Савића, озбиљног, гласовитог и продуктивног савременог српског писца, ту његову стваралачку моћ, ту покретачку енергију којем је осликао портрет душе Рудолфа Мајстера на тако упечатљив начин који је у Првом светском рату и после њега био познати а данас заборављени генерал на промоцији у Требињу говорили су др Милорад Вукановић историчар и председник Српског националног савјета Дубровника, новинар и публициста Жељко Комнненовић и аутор.
-Словеначки национални херој велики српски и југословенском патриота Рудолф Мајстер је до наших дана био забворављени херој о којем говори књига коју вечерас престављамо у Требињу. Ово је прије свега публицистичко историјско остварење до кога је аутор дошао преко свога ранијег рада „Тајне испод мртве мачке“романеско остварење посвећено биографији Ива Андрића. Предраг је повезао бројне историјске личности тога доба -рекао је новинар и публициста Жељко Комненовић који је сада на дужности председника општине Тиват и додао :Занимљиво је да је ће Рудолф Мајстер као и чувени обавештајац Владимир Ваухник у Словенији остати упамћен по својим заслугама сваки на свој начин.. Заиста је необично да у данашњој Словенији у Љубљани постоји споменик Рудолфа Мајстера генерала српске војске .Треба да се зна да је у краљевини Југославији био приличан број генерала словеначке националности који су били одани југословенској отаџбини. Историјска потка за ову причу коју нам доноси Предраг Савић лежи у историјским догађајима из 1918 г када је југословенска држава тек цртала своје границе. То је вријеме када краљевина није своје границе била осигурала.Генерал Мастерс је преузео врло незахвалну улогу у то вријеме у Марибору гдје је су били велики сукоби и страдања. А он је преузео на себе улогу да осигура западну границу нове државе СХС и у томе је успио.. То је вријеме кад је Михаило Пупин са америчким пријатељима осигурао границе у Славонији и Војводини са Мађарском. То је вријеме када са друге стране Хрватска стварао Југословенски одбор на челу са Антом Трумбићем. Овај период са краја Првог Свјетског рата аутор Савић је потркрепио све са чињеницама и фотографијама обљавио их и приближио нам улогу српске војске и њених добровољаца под командом генерала Мајстера.
Комненовић је подсетио да је после успешне акције у Марибору генерал Мајстер постао члан међународне комисије за разграничење са Италијом. Пензионисан је у чину генерала и био почасни ађутан краља Петра И Карађорђевића. Кроз перо Предрага Савића ово је враћање историјског дуга српског народа према генералу Мајстеру нагласио је Комненовић и подсетио да је после успешне акције у Марибору генерал Мајстер постао члан међународне комисије за разграничење са Италијом. Пензионисан је у чину генерала и био почасни ађутан краља Петра И Карађорђевића.Његова биографија и повезаност са српским добровољцима била је за „све нас табу тема док Предраг Савић није објавио ову књигу и обогато је фографијама а потиче из Војног архива у Београду. Ту су и досиеја не само из живота и рада генерала Мајстера него и имена свих оних бораца који су учестовали у овој причи са њим око у заузимања Марибора. Морамо вечерас поменути још једно име а то је Никола Милованчев који је дао видан допринос овом раду својим предговором.Сјећање на генерала Мајстера кроз књигу Предрага Савића наставља да живи и она осветљава и људе припаднике Југословенске војске у отаџини у Словенији којима су припадал и његови синови Борут и Хрвоје. Овај рад је сигурно један од тих значаних доприноса Предрага Савића историографији српског народа и вјерујем да ће ова књига која спаја неспољиво да заживи и допринесе осликавању времена које је одавно иза нас закључио је Жељко Комненовић.
На промоцији је посебно поздрављен историчар др Милорад Вукановић предсједник Српског националног савјета Дубровника који је на почетку казао: -Иако је ово научни а не политички скуп гдје се не говори о политичким збивањима а обзиром на одређене околности и ситуацију у Републици Српској дужност нам је и обавеза послати телеграм подршке руководству Републике Српске поводом чудне пресуде предсједнику Милодрагу Додику.
С обзиром да долазим из Дубровника а родом сам из Требиња и краја који гравитира Дубровнику важно је рећи да сваки пут кад дођем у Требиње видим и осјећам нешто ново,што ме радује и весели. Видан је напредак Требиња. Овог пута рећи да сам ја био сипендиста општине Требиње и Требиње је финасирало моје школовање. И са те стране сам захвалан граду Требињу.
У даљем току промоције професор Вукановић затим је дао историски пресек времена у којем је живио генерал Рудолф Мајстер и нагласио да је адвокат Предраг Савић последњих неколико година дао веома занимљив историјски допринос који се истински наметнуо са неколико нових историјских цјелина које су одисале свежом темом, мисаношћу (наслови „Госпар Мато Грацић „и сада ова нова књига о генералу Рудолфу Мајстеру) а што је можда најважније од свега извориштем то јест откривањем готово непознатих историјских личности.
Из ове књиге Предрага Савића може се доста тога сазнати јер је то веома значајно. Сви ови догађаји које описује аутор су уско повезани а тичу се у првом реду Срба њихове храбрости, морала, снаге и воље српског човјека. Ова књига показује да се не догађа све од девесетих година на овим просторима .Овај наслов показује да се треба позабавити о свему ономе што је претходило и видјети и упознати у каквој ситуацији је био српски човјек а свима је јасно да није било лако ни једноставно кроз та цијела раздобља српском човјеку и српском борцу. Знамо да је краљевина Србија у Балканским и Првом свјетском рату изашла као побједник а Србији није никако одговарло да дође до рата до сукоба у Првом свјетском рату. Често чујемо нажалост и од неких Срба да је Србија крива за Први свјетски рат.
Србија је имала своје пријатеље али их је изгубила завршетком Првог свјетског рата. А изгубила их је стога што је Лондонским уговором 1915 године било прецизирано да Србија може поставити своје границе гдје она сматра да требају бити. Свега се тога Срби одричу у име заједнике државе. У основу је било питање Италије која је почетком рата била са Централним силама. То није било учињено због тога што се водило рачуна о свим Јужним Словенима. Оне земље они народи којиу су били на страни губитника оствариле су свој национални идентитет и своје националне државе. То је у првом реду Хрватска и Словенија. Они су то остварили захваљући Србима и политици Срба. Немамо се чега стидјети .Након другог свјетског рата одмах се почело радити на разбијању те државе и сви знамо шта је било у последње четири и по деценије рекао је познати историјски експерт и нагласио да се“ намјерно цијело вријеме од 1918 и г све кретало добрим дијелом против Срба., па је дошло до фомирања националних држава Хрватске и Словеније. А због свог морала због оданости за своју државу и нациј Срби сетек сад враћају корјенима у којима је у ствари светосавље упаво из тога ралога је значајно и важно да знамо шта имамо и шта бранимо и зашто се залажемо. Да знамо ко смо и што смо. Сад има Србе који иду на Србе и за све им је српски корпус крив био је закључак професора Вукановића.
И аутор Предраг Савић своје обраћање почео је осудом чудне пресуде из Сарајева председнику Републике Српске. „Као правник згражавам се на пресудом председнику Додику као председник једног етитета који је радио по закону и уставу и зарадио је казну.
Нигдје то нема но у овој Дејтонској БиХ која је са оваквом пресудом постала нешто јединствено у свету а са овим је направљен један тежак гаф и отуд наша свестрана подршка руководству Републике Српске рекао је Савић а затим говорећи о Рудолу Мајстеру чији је постао биограф Савић је цитирао публицисту и историчара Милоша Валухника да је „Мајстер био изузетан војник који је знао како треба радити и како ратовати, а Словенци и Хрвати треба да су захвални краљу Александру што је створио краљевину СХС па Југославију. Они су од пораженог прешли у табор победника“ рекао је Савић и нагласио да је сваки документ све факсимил до факсимила. Када је изашла ова моја књига делегација историчара је дошла да нађе неки фаслификат.Боли их сазнања да се са овом књигом потецира чињеница неких других идеја и идеологија која би била другачија између српског и словеначког народа и њиховог разумјевања .Многи су ме питали зашто је ова књига објављена на латиници. То је за читаоце Словеније који више реагују него сви гдје је насељено српско становништво .Ови припадници Плаве гарде Мајстерови борци који си избрисани из историје су заслужили да се не забораве.Бројни њихови потомци и родбина ми се јављају и свједоче о животу својих очева и дјевова тако да је просто да је то невјероватна ствар. Успоставио сам контак са наследицима словеначког генерала Андреја Зовеца који су ме упознали да је Зовец објавио једну књигу у борби за сјеверну и јужну границу Словеније После изласка књиге јавило ми се много људи. Један од њих је човјек који је био свједок .Он је иако у дубокој старости син Мајстеровог борца и сведочио ми како је гладова док су остала дјеца јела како је записао Милош Валухник „мијечни риж са циметом а он не може да добије порцију јер је припадао породици која је утврдила границе северне Словеније и био је иделошки неподобаб .То показује разорну моће револуционарне правде која је одлучивала о бројни судбинама“.
Као правник и адвокат а сада и као писац Предраг Савић је указао на Корушки плебицит који је прави примјер неправде и крађе путем промјене изборне воље. Српски војници улазе парадно у Марибор . То је био изузетан чин којем су се дивили савезници Многи словеначи историчари за губитак Корушке криве Србију а никад нијесу објавили записе генерала Рудолфа Мајстера који објашњава да је било десетак хиљада српских војника у Корушкој. Сматрам да су ова документа изузетно битна јер српски добровољци су избрисани из словеначе историјографије. Ту је око 800 имена од којих је десетак људи из ових краљева из Билеће и Невесиња. Истина немогуће је објаснити одакле су све долазили. Пронашао сам бројна имена један од њих је капетана бројног брода Мирослав Штумбергер који је као Словенац учествовао у стварању морнарице војске СХС али о томе нијесам писао казао је Савић.
После оних ранијих промоција у Србији и после овог престављања у Требињу књига „Не(о)правдано заборављени-Досије о генералу Мајстеру и његовим Србима избрисаним из историје“ Предрага Савића имаће промоцију у Љубљани 28 септембра а вјероватно промоција ће бити и у Марибору . Она је лако и брзо нашла пут до читалаца а аутору и издавачу већ стижу похвале а с обзиром на тему и квалитет наслова вјероватно овај наслов очекују награде и друга признања.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
