Научно-стручни скуп „Пројекат Јадар – шта је познато?” који се данас одржава у Српској академији наука и уметности (САНУ) у Београду, има за циљ да заустави све полуистине, неистине и нетачне тврдње у вези са експлоатаицијом литијума, као и страх који из тих неистина произилази, изјавила је уочи почетка скупа министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић.
Навела је да ће на данашњем скупу о експлоатацији литијума говорити академици, стручна јавност, представници министарства, невладине организације и грађани.
„Драго ми је да сам позвана да говорим у САНУ, за мене је то част. Мислим да ово јесте место које је данас ослобођено свих површности и нетачних тврдњи, и ово је место где може да се разговара”, рекла је Михајловићева новинарима.
Изразила је наду да ово неће бити последњи скуп и додала да би и у будућности требало да постоје конструктивне расправе на тему експлоатације литијума с обзиром да, како каже, тек много извештаја и студија треба да буде завршено како би држава и грађани дошли до коначне одлуке.
„С друге стране, разлог зашто се одазивам на све позиве јесте што имам две поруке. Једна је да морамо да зауставимо све полуистине, неистине, нетачне тврдње и страх који се на неки начин шири баш зато што има пуно неистина. Верујем да је један од начина да се то реши стални разговор”, навела је министрака.
Друга порука је, каже, она коју шаље од када је именована за министарку рударства и енергетике, да се ништа у Србији неће радити у области рудрства, а да се не поштују сви принципи заштите животне средине.
„Нема ниједног разлога да буде другачије. Ми хоћемо и зелену агенду и енергетску транзицију, али и економски развој државе, тако да све то биће спроведено онако како је прописано у целом свету”, закључила је Михајловићева.
Михајловић: Животна средина кључна и у пројекту Јадар
Министарка рударства и енергетике Србије Зорана Михајловић изјавила је данас да је циљ Владе Србије да развија одрживо рударство и да је питање заштите животне средине одлучујуће за све одлуке које се буду доносиле у вези са свим рударским пројектима, па и са пројектом Јадар.
На отварању дводневног скупа „Пројекат Јадар – шта је познато?” у Српској академији наука и уметности (САНУ) у Београду, она је истакла да је важно да се и у случају пројекта Јадар поштују чињенице и разоткривају заблуде, и спречи да оне стану на пут напретку Србије.
„Налазимо се у установи која поштује чињенице, која разоткрива заблуде, која окупља највеће умне људе Србије, и која увек треба активно да учествује у расправама и даје предлоге правца који Србију води у прогрес и напреднији живот. Овде сам из истог разлога. Да причамо о чињеницама, да заједно нађемо начин да постојећи тренутак искористимо, да кроз незаобилазну глобалну политику енергетске транзиције уједно, у будућности створимо услове за озбиљан економски напредак Србије”, поручила је Михајловићева.
Истакла је да је чињеница да је лежиште јадарита, новог минерала бора и литијума, за које је извршена и минеролошка међународна верификација и сертификација 2006. године у Лондону и Амстердаму, у Јадарском басену, код Лознице, значајно са два аспекта.
Навела је да је први аспект количине руде које су међу највећима у Европи, а са аспекта садржаја литијума, то лежиште је једно од највећих.
Захваљујући том природном богатству, додаје Михајловићева, Србија се високо позиционира као стратешки битна земља на европској и светској карти критичних минералних ресурса, и ресурса будућности, од којих ће, каже, зависити привреде свих развијених земаља.
Она је рекла да су Елаборатом о ресурсима и резервама, оверене билансне резерве руде литујума и бора код Лознице износе 158 милиона тона руде, прорачунате вредности од 56 милијарди долара, са потенцијалним улагањем од 1,5 милијарди долара.
„Потенцијални утицај овог пројекта на БДП креће се од осам до 15 одсто, имајући у виду да не говоримо само о експлоатацији руде, већ и о њеној преради, могућности за отварање фабрике литијумских батерија, и на крају електричних аутомобила”, рекла је Михајловићева.
Додала је да су питања која се на основу тих података сама постављају јесу – да ли смо довољно богата земља да се одрекнемо природног богатства које може бити темељ и наше привреде и стуб јаке економије?
Она је навела да је интересовање за геолошка истраживања литијума у свету повећано због процеса енергетске транзиције и тежње ка климатски неутралном развоју, који подразумева повећање тражње за електричном енергијом, како у индустрији, тако и у свим видовима саобраћаја.
„Решавање енергетске трилеме – енергетика, екологија и економија, која треба да обезбеди одрживост развоја креће се управо ка употреби алтернативних горива, производњи аутомобила на електрични погон и хибрида. Главни материјал за производњу батерија за њихове потребе је литијум, а управо Србија са својим резервама и производњом литијума може заузети важно стратешко место у Европи и у свету – јер може покрити 12 одсто од светске потребе за литијумом, поштујући при томе све еколошке аспекте и законе природе”, навела је министарка.
Додала је да се процењује да ће до 2025. само глобално тржиште литијумских батерија бити вредно око 80 милијарди долара.
Михајловићева је нагласила да је изменама закона о рударству обезбеђен законодавни оквир којим су створени услови за преокрет у рударству, не само у смислу могућности за нове инвестиције, него и враћања тежишта на интерес Србије да оствари додатну вредност, кроз заштиту животне средине, прераду минералних сировина и повећање прихода државе.
„Много пута се у прошлости показало да су само незнање и страх спречавали развој и напредак. Верујем да нема потребе да се враћамо 140 година уназад, па да реагујемо као што се реаговало када је изгласан закон о изградњи прве железничке пруге од Београда до Ниша и Врања, тврдећи да ће иза пруге остати пустош”, навела је Михајловићева.
Додала је да је зато потребно да се разговара о свим чињеницама, јер је, каже, уверена да сви теже одрживом развоју и напретку Србије.
Прочитајте ЈОШ:
Компанија Србија Зиђин: На време испуњени сви захтеви инспекцијског тима
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
