Procena broja Albanaca za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa jedina zakonska mogućnost
Procena broja stanovnika bila je jedina zakonska mogućnost nakon što pripadnici albanske manjine nisu hteli da se popišu na popisu stanovništva 2011. godine, izjavio je Zoran Stanković, predsednik Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu.
Stanković je istakao da je nakon sastanaka sa političkim liderima Albanaca iz opština Preševo, Bujanovac i Medveđa dogovoreno da budu angažovani eksperti od strane međunarodne zajednice, tačnije ambasade SAD i Velike Britanije, OEBS, delegacija EU u Srbiji. Ceo proces nadgledali su nadležni državni organi, preciznije Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave uz asistenciju Koordinacionog tela, a uz prisustvo Republičkog zavoda za statistiku i drugih državnih organa, objasnio je Stanković za list Danas.
„Ekperti iz Sjedinjenih Američkih Država, Velike Vritanije i Evropske Unije radili su na proceni broja stanovnika. Inicijativa za procenu broja stanovnika proistekla je iz težnje države da se prevaziđu otvorena pitanja koja su neminovno stvorila niz nepogodnosti po Albansku manjinu s obzirom da većina pripadnika te manjine nije htela da se popiše 2011. godine“, rekao je Stanković.
Predsednik Koordinacionog tela, na vest da se na novoj službenoj veb stranici opštine Bujanovac koja je još u fazi izrade nalazi i rubrika posvećena dijaspori, a koja bi trebalo da, kako su objasnili opštinski zvaničnici, služi zarad prikupljanja podataka Albanaca koji žive u inostranstvu kako bi se „sprečila eventualna manipulacija Vlade Srbije o broju Albanaca u opštini Bujanovac“ rekao da mu nije jasno na kakvu manipulaciju misle.
„Nisam razumeo kako Vlada Republike Srbije može da manipuliše brojem Albanaca. Dakle, kad većina pripadnika Albanske manjine nije htela da se popiše, država je organizovala procenu broja stanovnika kako bi te tri opštine mogle nesmetano da funkcionišu kao i da ni jednog trenutka ne budu uskraćene za bilo koja budžetska davanja. Procenu su radili međunarodni ekperti i u njoj su učestvovali lideri Albanaca na jugu Srbije, između ostalog Riza Halimi i Šaip Kamberi kao narodni poslanici, predsednici opština Preševo i Bujanovac, Ragmi Mustafa i Nagip Arifi“, objasnio je Stanković.
Ukoliko je bilo nekih nedoumica i nezadovoljstava procenom broja stanovnika politički lideri Albanaca iz ovih opština su imali mogućnost da im na sva pitanja odgovore međunarodni eksperti, istakao je Stanković. On je naglasio da su Albanski lideri iz tri opštine na sva postavljena pitanja dobili odgovore od eksperata, nakon čega je dogovereno da bude prihvaćena procena broja stanovnika bez ikakvih uslovljavanja sa bilo koje strane, naglasio je Stanković.
Predsednik Koordinacionog tela je postavio i pitanje da li je posao opštine da putem svoje veb stranice prikuplja podatke o Albancima u inostranstvu i koja je poruka zvaničnika opštine, ljudima koji žive na tom prostoru.
Da podsetimo, Vlada Republike Srbije usvojila je Zaključak početkom jula 2015. godine na osnovu kojeg će predstavljena procena broja stanovnika biti u upotrebi do sledećeg popisa.
PODRSKA NEZAVISNOJ MEDJEDJII I PRESEVU.
Hristos vaskrse!
…“Moj deda je bio pravoslavni sveštenik u Tešnju. On nije ispovedao ljude, nego bi stao ispred oltara, izneo putir i pitao: „Da li ste se ispovedili, ali ne meni nego onome kome ste zgrešili? Ima li koga ovde ko ima nekome nešto da zameri? Ne opraštam ja grehe, nego Bog“. Tako je govorio, razrešio ih i pričešćivao odmah. Jer ispovedanje samo svešteniku nije ispovest. To je obred crkvene organizacije koja uopšte nije verska – to je institucija. Posle Liturgije sedelo se u kući koja je bila odmah preko puta jer nije bilo parohijskog doma. Dolazili su tu seljaci na konjima iz mesta udaljenih i petnaest kilometara, a moja baba, popadija, svakom od njih prala je noge. E, ta popadija je mene vaspitavala u detinjstvu…
…Hrišćanstvo je konačno ušlo u evropsku istoriju dijalogom između Grka i Jevreja. Mi smo, međutim, danas u takvoj situaciji da pravoslavlje, ako hoće da se uzdigne i obnovi, mora da vodi dijalog sa semitima, znači i Arapima, a pre svega sa onim muslimanima koji ne žele nasilje. Pre Drugog svetskog rata kralj Aleksandar umeo je da vodi veoma dobru politiku prema muslimanima, tako da je pred odlazak u Marselj, znači pred smrt, došao u sarajevsku džamiju i poklonio se. Čak su mu skinuli čizme i oprali noge da bi mogao da uđe u džamiju. Nije klanjao, stajao je dok oni klanjaju, ali je ukazao poštovanje. Naime, kada je u Bosni 1766. godine ukinuta Pećka Patrijaršija, onda su rimokatolici navalili na pravoslavne u Bosni da ih pokatoliče kako god mogu, međutim bilo je veoma mnogo muslimana koji su bili veliki protivnici Austrije, pa je sklopljena je neka vrsta saveza protiv Austrije kao krstaške sile. Od tog vremena veliki broj muslimana držao se prema Srbima srpski, i oni su se izjašnjavali kao Srbi. U Tešnju, gde je moja baba stanovala, a deda se već upokojio, živeo je i čuveni Širbegović čiji je brat učestvovao u Prvom svetskom ratu i prešao preko Albanije. Sećam se kada je jednog leta Širbegović naišao pored crkve i kazao mojoj babi: „Pomoz Bog Marta, ‘ajde večeras na iftar da mi dođeš“. Iftar je svečana večera u vreme muslimanskog posta. Kaže ona njemu: „Boga mi, ne mogu ti večeras“. Pitam je zašto ne može, kod njih se dobro jede, a ona meni stalno daje neku puru. „Ne može sine, ako te zovu na iftar, onda treba kao i oni da ne jedeš ništa čitav dan“. A ja kažem: „Pa nisam ja musliman“. „Svejedno, pozvali su nas“. Sutradan mi je rekla da čitav dan ne jedem ništa i pazila na to. Ja sam, naravno, otišao da kradem voće. Uveče smo otišli na iftar. Sve je to zbog toga što je i on, kada je kod nas dolazio na Božić ili Uskrs, poštovao srpske običaje, i sve je znao, pa i da bude i položajnik. Tako je izgledao taj odnos. Čak je i u četnicima Draže Mihajlovića bilo muslimana.
Tito je uradio sve da onemogući zbližavanje Srba i muslimana, naročito onog dela koji se osećao srpskim, a tom delu pripada dosta njih koji su bili sa mnom u logoru. Treba voditi računa o tome da pravoslavna Crkva, kao politička organizacija u saradnji sa državom, ne može ništa da postigne. Ona može da opstane samo kao verska zajednica u saradnji sa narodom!…“
https://stanjestvari.com/2015/04/11/%D0%B6%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D0%B4%D0%B8%D1%80%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D1%83%D1%82/
…“Jedna od važnih tačaka globalizma (atlantizma) je: od države napraviti – teritoriju, a odnaroda – stanovništvo.
Kad ima države ima i reda, a on je propisan ustavom i zakonima koji štite narod. Osnovni pokazatelj da je neka država svedena na teritoriju, a njen narod na stanovništvo, stanje je u kome je ustav suspendovan, a zakoni i sudovi takvi da uvek štite strance na račun domaćeg življa…“
http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/kad-nema-drzave/
Ispovijed, Osman Đikić
Ne zovi me tako, brate,
Jer to nije ime moje.
Turčin nisam nit ću biti.
Isto mene perje kiti,
Ko i tvoje, brate, što je!
Evo ruku, pruž’ mi svoju,
Pogludaj me, u očima
Pročitaćeš duše želje,
Upoznaćeš nade vrele
Što ih nosim u prsima.
Hej, Srbin sam, Srbin, brate,
To je moje pravo ime,
Koje ne bih, za sve dao,
A sve za nj’ bih žrtvovao
Ponosno se kitim njime!
Hej, Srbin sam, srpsko ime
Nad sve mi je drago, milo,
Islam mi je vjera sveta
Al mi ona ništ’ ne smeta
Da mi kuca srpsko bilo.
Da za srpstvo srce bije,
Za nj’ da diše duša mlada,
Da ideal svet mi bude,
Haj, sloboda srpske grude
Što vjekovim’ trpi, strada!
(1912.)
…“A šta je sa, kako reče Njegoš, „jadnijem Srbima“?…“
http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/autorski-tekstovi/kako-smo-cutanjem-izdali-zavet-razmisljanja-o-vidovdanu-2017/
Skupština, onomad
https://www.youtube.com/watch?v=m6XmUxD1MoY
i u Topoli, danas, treba najpre spremanje, veliko, ko i svugde
Obraše se vinogradi, Jelena Broćić
https://www.youtube.com/watch?v=eFMLjQ4fmPM