Пријемни испит за Призренску богословију у Грачаници положило осам кандидата

У Богословији у Призрену почетком месеца је свечано обележен завршетак школовања десете генерације ученика ове обновљене установе. Призренска Богословија основана је 1871. године у кући ктитора Симеона Андрејевића Игуманова и деловала је у сваком времену као важан културни и политички центар и стожер који је помагао српском народу да опстане и сачува своју веру, језик и културу на Косову и Метохији.

Богословија је своју мисију несметано вршила, уз краће прекиде у време ратова, све до 1999. године, када су ђаци и професори, због новонастале ситуације на Косову и Метохији, ради безбедности, евакуисани у Ниш и тамо наставили рад. Богословија у Призрену је у том периоду била саборно место за Србе из Подкаљаје, који су сматрали да су ту, због присуства немачког КФОР-а, безбедни, али су у погрому Албанаца над Србима, 17. марта 2004. године, екстремни Албанци запалили Богословију и све српске куће и цркве у Призрену.

После најдужег прекида рада у својој једноиповековној историји, Богословија је поново почела да ради у септембру 2011. године. Уз подршку и помоћ Владе Србије, Руске православне цркве, Европске комисије, Краљевине Норвешке, обнова зграда Призренске Богословије окончана је школске 2015/16. године, када је примљена пета генерација ђака.