Predvorje smrti

Ovo je otišlo predaleko. Gvozdena zavesa, pomerena s Berlinskog zida nekoliko stotina kilometara na istok, spušta se u vode Dnjepra. Evropa je u predvorju hladnog rata, zapadni mediji „pronašli“ su novog Hitlera, u toku je mobilizacija ekonomskih, vojnih i drugih resursa. Sotona stanuje u Moskvi, tvrde isti oni mediji koji su Srbe doskora izjednačavali s fašistima i sve je kao bezbroj puta do sada: zna se ko je dobar a ko loš, ko diktator ko demokrata, ko ugrožava a ko brani svet.

Ukrajina je u ovoj priči samo sredstvo, poligon, delić šahovske table iz udžbenika američkog geostratega, Bžežinskog. Zapad okupljen u Nato više je zabrinut za sudbinu sekvoja nego Ukrajine. Ljudska prava Ukrajinaca i Rusa u Ukrajini, demokratija, parlamentarizam… šta Vašington, Berlin, London, Pariz imaju s tim i koga je tamo briga da li će narod s jedne i druge strane Dnjepra imati od čega da živi.

Muka Zapada zove se Rusija. Zapadni stratezi znaju da su prirodni resursi koje oni kontrolišu pri kraju, ili su zatrovani do linije sa koje nema nazad. Profit je odavno važniji od života, vode, beline kristalno čistog snega, profit je zamenio kulturu, lepotu, onaj ko ne donosi profit mora da umre, ono što nije profitabilno ne treba da diše, pije vodu, da se hrani.

Rusija raspolaže rezervama nafte i zemnog gasa sa kojima Evropa (uz Rusiju) može da živi sve dok se ne dokopa nekog teslijanskog rešenja energetskog problema. Rusija ima rezerve pitke vode dovoljne da svet opstane.  Rusija je ogromna, najveća država na svetu, njene šume, reke, jezera, planinski masivi, nepregledne tajge tek čekaju istraživače. Plemeniti metali, rude, dijamanti… sve to Rusi u svojoj zemlji imaju u količinama koje mogu samo da se naslućuju. To je cilj Zapada. Taj cilj nije od juče, njega su kroz istoriju od raznih napadača branili Ivan Vasiljevič, Petar Veliki, Katarina, Aleksandar, Nikolaj Romanov, Staljin… Sada je red na Putina.

Bizmark je davno rekao da se Rusija može ugroziti samo s pozicije Ukrajine, odnosno Malorusije, kako se taj prostor zvao i u njegovo vreme. Onaj ko duže vreme kontroliše ta prostranstva ima kakvu-takvu šansu da zavlada Rusijom, kazao je veliki ujedinitelj Nemaca.

Zato imamo ovu krvavu ukrajinsku dramu na kojoj Zapad misli da rešava pitanje svoje energetske i druge budućnosti, a Putin zna da rešava dilemu opstanka Rusije i Rusa; teritorijalnog, fizičkog i svakog drugog opstanka.

Međusobno uvođenje strogih ekonomskih sankcija između Amerike i Evrope na jednoj i Rusije na drugoj strani, znači ulazak u fazu koja prethodi oružanom sukobu. To nas uči istorija, to je zakonomernost ovakvih situacija. Znači, rat? Ne. Znači da je Evropa, možda i ceo svet, u predvorju velikog sukoba koji mora i može da se spreči.

Još uvek može.

Ratko Dmitrović