Правосуђе треба да изађе из „в. ф. стања”

На челу чак две трећине свих судова у Србији налазе се председници који су у статусу вршилаца функције, а наредних месеци истећи ће мандати и још многим председницима судова који нису у таквом „привременом” статусу, тако да се може рећи да српско правосуђе ускоро улази у једно озбиљно привремено, такозвано в. ф. стање.

На чињеницу да је наредна 2021. година кључна за избор челних људи у правосуђу, указао је председник Вишег суда у Београду Александар Степановић када је за наш лист коментарисао примедбе из последњег извештаја Европске комисије, која је оценила да Србија није у последњем периоду постигла значајан напредак на пољу владавине права и реформе правосуђа.

Поред велике оптерећености приливом нових предмета и мањком запослених, с којима се судови свакодневно суочавају, у наредном периоду наше правосуђе очекују и избори за нових пет изборних чланова Високог савета судства из редова судија. Будући да актуелним члановима истиче мандат на пролеће, изборне активности морају започети већ крајем ове године. Истовремено, садашњи сазив ВСС-а треба да обави низ веома важних послова, као што је предлагање кандидата за судије и председнике судова.

Почетком године био је заустављен избор за председнике чак 74 основна и прекршајна суда, због тога што је предлог враћен ВСС-у из Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Скупштине Србије. Овај одбор одбацио је комплетан предлог зато што су била спорна три кандидата, па је препоручио Високом савету да спроведе потпуно нову процедуру за избор председника 42 основна и 32 прекршајна суда, што би значило поновно расписивање конкурса и пријављивање кандидата.

Међутим, ВСС је одбио да понови процедуру јер је већ био спроведен комплетан поступак разговора с кандидатима и оцењивања њиховог рада, па је одустао само од три спорна кандидата. У међувремену се једна кандидаткиња сама повукла због скорог одласка у пензију, па је ВСС поново послао скупштини свој предлог, овога пута с кандидатима за председнике укупно 70 судова.

Затим су уследили пандемија ковида 19 и увођење ванредног стања, а на крају и парламентарни избори, па се скупштина није састајала. У међувремену, ВСС се труди да обави што више послова како би имао спремне предлоге.

Почетком јуна расписан је још један оглас за председнике судова, 13 основних и пет прекршајних. Пријавила су се 34 кандидата. За 22. октобар заказани су разговори са 17 кандидата за председнике основних судова у Младеновцу, Зрењанину, Старој Пазови, Сремској Митровици, Руми, Сенти, Новом Саду и Врању, а за 26. октобар с кандидатима за председнике основних судова у Шиду, Врбасу, Мајданпеку, Лебану и Димитровграду, као и с кандидатима за председнике прекршајних судова у Панчеву, Крушевцу, Чачку, Трстенику и Рашки.

Средином септембра ВСС је изабрао 130 судија поротника, који су недостајали српском правосуђу. То нису професионалне судије већ грађани који учествују на суђењима и чине састав судских већа, чиме се обезбеђује поштовање уставних начела јавности и зборности суђења.

Високи савет судства ове јесени организује и испите за кандидате који се први пут бирају на судијску функцију. Испити ће бити одржани на Правном факултету у Београду, 15. и 16. октобра, за 91 кандидата за прекршајне судове и 181 кандидата за основне судове.

И док ВСС обавља све што може у датим околностима, рад Државног већа тужилаца паралисан је још од фебруара ове године. Како је за „Политику” рекао Радован Лазић, члан ДВТ и заменик апелационог тужиоца у Новом Саду, застали су избори за јавнотужилачка места, међу којима су и три апелациона тужиоца, иако су конкурси формално у току, а неки нису ни расписани.

– Од фебруара месеца Државно веће тужилаца није се састало, а у међувремену је истекао мандат повереника за самосталност јавног тужилаштва, који је уједно и заменик председника ДВТ, а новог нисмо изабрали, тако да се ова институција на један тихи начин угасила, што је велика штета, посебно имајући у виду извештај Европске комисије, где је било похваљено увођење повереника за самосталност и његов досадашњи рад – каже Радован Лазић.

Седницу ДВТ треба да закаже председница овог тела, републички јавни тужилац Загорка Доловац, али она то не чини од фебруара месеца, иако су чланови већа то предлагали. Они сматрају да епидемија вируса не може да буде изговор јер сви други државни органи функционишу и редовно се састају.

Ипак, у тужилаштвима је почео поступак предлагања кандидата за нове изборне чланове ДВТ из реда јавних тужилаца и заменика јер старима истиче мандат 5. априла. Избори у тужилаштвима заказани су за 12. новембар.

Политика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: