Потомак генија: Последњи загрљај са Теслом

Једини живи сродник славног научника говори о успоменама на деду: “Наследник сам чувене лозе, али када ја умрем, и та крвна линија прекинуће се заувијек!”

“У раном дјетињству Никола Тесла је за мене био само очев ујак. Сви смо знали за његов углед и достигнућа, али се о томе није говорило на породичним ручковима. Каткад је мој отац препричавао њихове разговоре, али је он за нас био Никола, а за столом се причало само о личним, породичним стварима”, каже, за „Новости“, Вилијем Тербо (85), једини живи Теслин сродник.

Овај витални старац већ неколико дана борави у Београду, гдје промовише документарни филм Џозефа Сикорског „Кула народу“ о свом славном претку, који ће премијеру имати 6. априла у Сава центру.

Унук Теслине најстарије сестре Ангелине поносно истиче да са српским научником дијели четвртину крви, а онда са жаљењем додаје:
“Ја сам једини наследник славне лозе и вјероватно последњи живи човјек који се сусрео са научником. Када умрем, прекинуће се и та крвна линија!”

Зато Тербо (српски Трбојевић) посљедње четири деценије осјећа као „своју дужност да сачува, истакне и још више промовише име и личност Николе Тесле“.

Са усхићењем, али и са сјетом, препричава нам посљедњи сусрет са дедом, када га је као деветогодишњак посјетио са мајком у хотелу „Њујоркер“.

“После одмора на обали Њу Џерсија, неколико дана провели смо у Њујорку. Сјећам се да ме је мајка средила за излазак у тада чувени Радио Цитy Театар, а када смо изашли из хотела обавијестила ме је да ћемо прије тога посјетити очевог ујака. Данас, можда, звучи смијешно, али сјећам се да нисам био нимало срећан због те посјете, јер ми је као дјетету забава била на првом мјесту“.

Годинама касније, Тербо је слушао приче о Тесли као о ексцентричном научнику, окренутом себи, суздржаном у опхођењу са другима, посебно са дјецом. Његово сјећање и породичне приче говоре другачије.

“Очекивао сам класично руковање и био сам изненађен када ме је Тесла загрлио и пољубио. Као дијете, није ме претјерано занимао разговор одраслих и нисам много причао. Сјећам се да је моја мајка бринула да ли се добро храни, има ли новца, да ли се виђа са неким. Наша посјета трајала је око пола сата.”
У познијим годинама, Тербо је, каже, открио дубљи смисао овог сусрета. И он је, баш као и његов деда, као дијете изгубио старијег брата.

“Вјерујем да се, гледајући ме, присјетио свог рано преминулог брата и да је показујући своју њежнију страну хтио да ми покаже да дијелимо исту судбину.”
Све анегдоте и породичне сторије о Тесли, Тербо је слушао „из прве руке“, од свог оца Николе Трбојевића.

“Као инжењер, мој отац је доживио свјетско признање за изум хипоидног зупчаника, незаобилазног елемента у аутомобилској индустрији. У препискама и разговорима, њих двојица су причала и о својим конструкторским радовима, али и о породичним стварима.”

Тербо вјерује да је његов отац са ујаком дијелио много више заједничког од самог имена и интересовања за науку.

“Иако је међу њима 30 година разлике, као дјечаци су били одгајани на сличан начин, обојици су очеви били православни свештеници, били су високи, атлетски грађени, похађали су сличне школе, и кратко радили у Будимпешти прије одласка у Америку.”

Њих двојица су се често међусобно савјетовали, али и посјећивали. Тербо нам је открио да су у једном од тих разговора причали и о женама. 

“Мајка се тих дана жалила да је отац запоставља због свог рада, а Тесла је мом оцу поручио да су и жене и изуми „цјелодневни посао“ и да је немогуће имати оба.”

За породичним столом Трбојевића разговарало се о још једном славном српском научнику, Михаилу Пупину, који је био породични пријатељ. У таквом окружењу било је потпуно логично да и млади Вилијем Тербо постане – инжењер!

После успјешне каријере, током које је радио на пројектима наоружања са ознаком „строго повјерљиво“, овај харизматични старац неуморно обилази свијет говорећи о Тесли и његовом мјесту у историји.

“Он је један од 13 апостола науке, и као такав је признат широм свијета. Његов реноме међу научницима никада није доведен у питање”, закључује Тербо.

Енергија као ваздух

Промовишући личност и достигнућа свог славног претка Вилијем Тербо је током посљедње четири деценије дао стотинак интервјуа, учествовао на разним скуповима у Теслину част, био саговорник на десетак филмских и документарних пројеката, али, ипак, издваја посљедње остварење Џозефа Сикорског.

– „Кула народу“ истражује прошлост, садашњост и будућност Теслине једине преживјеле лабораторије на Лонг Ајленду и бави се његовом идејом бежичног преноса енергије. Ово није играни, већ биографски филм са мноштвом правих и озбиљних информација о човјеку чија је визија била да „енергија треба да буде као ваздух – доступна свима“!

Хумор

Наш саговорник оцјењује да је славни научник са његовим оцем дијелио још много тога.

“Имали су исти, бритки хумор. Обојица истраживачи, на сличан начин комуницирали су и са другима”, открива Тербо и рјешава још једну „тривијалну недоумицу“. “Тесла је имао нормалан глас, никако пискутав како су преносили поједини истраживачи.”

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: