И странпутица је једна врста пута

Пише: Јован Лакићевић

Кад човјек боље размисли – и странпутица је једна врста пута! Путовање, чак и оно без много смисла, ваљда је боље од тапкања у мјесту… Политика као вјештина (не)могућег…
Ово су само неке од примисли које могу пасти некоме на памет док размишља о загонетном и магловитом путу Србије у Европску Унију.
У европском беспућу видим моју постојбину, Црну Шуму, гдје се у задњи час укрцава на Титаник, захваљујући визионарству њених вођа, од Поглавника, па до ових дана!
Србија је стигла тек да махне и пожели „мирно море и повољан вјетар“ путницима и особљу из Брисела, на путу до историјског леденог бријега…
Остало ми је непознато да ли се на Титаник укрцао и онај малени бриселски пишоња ( они који су били тамо знаће о чему се ради), који даноноћно пиша по свему што му се примакне. Србија је, ето, имала среће да не буде – попишана!
Тако је пропуштена последња прилика да уведе санкције Русији и да се одрекне Космета. А били смо тако близу…
ооо

Но, ако Србија није стигла до Брисела, многи њени звани и незвани представници – јесу. Блокерски бициклисти су, у удобним комбибусима стигли оно до Стразбура, али су њихови сапатници, „маратонци“ дотрчали до пишоње, гдје су им топлу добродошлицу пожељела тамо њихова браћа Хрвати…
До Брисела је, по најновије инструкције, (испоставило се да је то једна од адреса!) стигао и аутономни ректор Бепградског универзитета, да се пожали својим домаћинима, налогодавцима, како му држава Србија и њена власт руше Универзитет!
Нешто мислим, како су за Србе и даље загонетне „западне службе“, некад имале много више смисла за кадровање, бирајући за своје агенте особе од могућног, стварног утицаја – Броза, Мила, Зорана, па Ненада, Динка… Сад су, ето, спали на овог интелектуалног, политичког и моралног пигмеја, или мрча, како би рекли моји земљаци, да им буде кандидат за предсједника њихове „прелазне Владе“! О, tempora…
Умјесто да са њим „преговарају“ затворски чувари, преговара предсједник Владе у Београду… Преговори, баш као и разноврсне блокаде ће се, све су прилике – наставити!
ооо
Спадам у грађане, или, тачније речено, сељаке, који су лекцију о стрпљењу учили од Св. Владике Николаја. Ту мислим, прије свега, на обећања, па чекања, да држава бар нешто учини визави свакодневних и сваковрсних акција блокадера. Изгледа да ћемо се баш начекати. Ту посебно мислим на оно потоње обећање од врха актуелне власти „да нико неће побјећи од одговорности“! Вјерујем, наиме, да нико нће ни бјежати, јер за тим неће бити ни потребе.
Баш ме занима ко ће позвати на одговорност десетине хиљада , до јуче агената-спавача, а од прекјуче још како пробуђених, који су нам заробили, не само факултете, него и школе, одреда средње, а добрим дијелом и основне. Стигли су са „куповином“ кадрова у просвјети све до обданишта (случај обданишта на Вождовцу са мајицама на дјеци на којима су одштампане крваве шаке – знак сатаниста!).
Поред огромног броја синекураца,( корисника позамашних страних синекура) иде им на руку и тзв трећа грана власти (правосуђе) потпуно заштићена од било каквог утицаја и надзора, не само државе, него и народа. Дакле, одрођена и однарођена! Са часним изузецима,њих неколико хиљада су кадрови чика Сороша, односно њеног главног и опуномоћеног заступника у земљи Србији, Наташе Кандић,а потом Цијини, Емајлсиксови, БНДови… Видјели смо их на дјелу у ових потоњих шест-седам мјесеци. И даље их гледамо и слушамо, али их не видимо и не чујемо. Многи од нас се и не сјећају како изгледа Загорка Доловац, са звањем врховног тужиоца!
У работи која би се тешко могла назвати патриотском, многи од њих ће дочекати пензије. Наше, српске, а не менторске.
И судије и тужиоци и професори и наставници могу да буду без бриге, јер им се, све и да се хоће, не може судити за издају земље. Брижна и марљива власт, нама грагог и никад незаборављеног ДОСа, постарала се на вријме, из Кривичног закона, избаце сви чланови, или параграфи, који се односе на издају земље. Тако ће већ споменута издаја, у минулим годинама постати веома профитабилно занимање! Све до ових дана, а и након њих, до даљњег! А то ће баш потрајати.
И кад се споменути чланови у Закон врате, ако тако нешто уопште и дочекамо, за досадашњи учинак особа „од страног утицаја“ неће имати ама баш никаквог дејства!
ооо
Неколико пута сам на Инфорсу предлагао Lex specijalis Скупштини Црне Горе, за правосуђе и министарства силе као, не само радикално, него и једино спасоносно рјешење у ослобађању од Поглавникове мафијашко-издајничке хоботнице, са распуштањем и потпуном кадровском обновом поменутих институција, али ме нико није чуо. Данас о томе, изгледа, више нико и не размишља.
Да ли је тако нешто могуће у Србији? Бојим се да није. Сјећате ли се, поштовани читаоци, да смо одредбе о „осамостаљењу правосуђа“ изгласали на референдуму, не по препоруци, већ по наређењу из Брисела и његове ближе или мало даље околине? Потом смо их у Устав смјестили.
Сад видимо (видио нас јад!) због чега смо, или због кога смо то учинили!
Да би се ствари вратилеу нормалу, односно у првобитно стање, биће потребна промјена Устава, односно нови референдум. А до тада, ко зна да ли ће бити и државе Србије. Неке, и даље тајновите „западне службе“, хендикепиране одсуством ЦИА е и Јуесејда у негдашњем капацитету, својски раде на њеној парализи и разбијању!
Док се то не деси, чини ми се да би била умјесна молба, тужиоцима и судијама , да на својим папирима и пресудама не стављају оно „У ИМЕ НАРОДА“ То се посебно односи на оних 500 особа са некад часним звањем, које су, недавно, у обраћању српској јавности наговијестиле апсолутну „самосталност“ у односу према државном поретку Србије.
Нека ставе, рецимо, у име које агентуре то чине. Добро, знам да то не би ишло. Најбоље – да не стављају ништа!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: