Полуга

Пише: Емило Лабудовић

„Дајте ми ослонац и довољно дугачку полугу, и подићи ћу Земљу“, рекао је давно Архимед. „Дајте нам само једну српску главу и сломићемо Србију“, поручују ових дана екстремисти и планери њене „мајданизације“. А ослонац те полуге зла одавно је забетониран у дубоком мраку западног политичког подземља, њихових, некада тајних, а све више јавних, обавештајних служби.

Они које разум још држи међу нормалнима, знају цијену српске главе, са било које стране да падне. Оне друге – баш брига, јер они ово ваљање зла српским улицама гледају са безбједног одстојања. Као ријалити програм, типа „Елите“, „Задруге“, „Великог брата“. Они већ имају довољно дугу полугу да домаше Србију, потребна им је само српска глава па да јој „сломе кичму“ и бестрагају у неком њеном „Мајдану“! Као што је онда у Босни била довољна глава српског свата на Башчаршији па да се, умјесто сватовског, поведе крваво коло етничког разрачунавања.

Разговарају, очи у очи, Америка и Русија и решавају проблеме. Србија нема са киме да разговара јер је „друга страна“ жели уништену, понижену и крваву. Таман као Аљбин Курти и Бакир Изетбеговић, којима српских глава никад довољно. Србија и не умије да разговара са собом. Лакше јој то иде са другима. Србија не умије да опрости себи. Лакше и олако прашта другима. Србија не умије да повриједи друге. Србија себе повређује најјачом снагом мазохизма. „Ој, Србијо, тајно међу њивама…“!