Покојникови гласови
1 min read
Пише: Мишо Вујовић
“Историја се понавља, али сваки пут све више кошта”
Черчил
Покајање је, у Црној Гори већ вековима, догађај од највећег друштвеног значаја. Последњи испраћај покојника уједно је третиран као завршни испит његовог живота, али и параметар вредности комплетне фамилије. Ако је преминули сматран виђенијим човеком, лелекачи и тужбалице су се напросто утркивали ко ће што метафоричније и убедљивије, са више пригодних квалификатива, узвисити њега, претке и читаву породицу. Уз говорнике, цела свечаност поприма драмску димензију у којој је главни јунак трајно занемео, а публика у тишини прати, опажа, лови и најситније детаље којима ће се, када се угасе рефлектори, интензивно бавити.
Овакав вид жаљења и испраћаја покојника до краја прошлог века био је део народног фолклора, тако да су нарикаче и лелекачи уживали поштовање, као знаменита Милица Маркова Гајовић, која је, одевена у народну ношњу, пригодном тужбалицом испратила на вечни починак првог послератног председника Црне Горе, Блажа Јовановића.
Догађало се да поједини сценски наступ прерасте у отворену провокацију због неких нерашчишћених рачуна, али су такви “лапсуси” били веома ретки.
Лелек за племеником
У филму “Бештије”, Живко Николић снима лелек по истинитом догађају у Пјешивцима. Покојник је скончао водећи љубав са доста млађом комшиницом, негде средином седамдесетих година прошлог века. Чувени шерет Милија Ђуровић – Милија
Гатало, са безбедне дистанце, на брдашцу изнад куће, почиње да га оплакује:
“ Леле мене, племениче!
Пола јој га не завуче, јуначко ти срце пуче и остаде голе гузе, Пјешивцима образ узе”.
Наравно, ожалошћена родбина је реаговала, било је потезања оружја, али се Милија безбедно евакуисао.
‘Талијани су 1941. године Милију осудили на 101 годину затвора. Док су га, везаног, водили кроз Никшић, он је певао:
“‘Талијани, кам да ви је,
Милија ће сто и двије”.
У новије време дирљиви опроштаји испред покојниковог одра преселили су се на странице дневних новина. Путем читуља шаљу се последње поруке, више јавности ради, што је распламсало радозналост и масовније присуство грађана на сахранама, нарочито ако је преминули припадао кругу тзв. контроверзних бизнисмена чија професија се назире по броју објављених читуља.
Не прећеруј, Марко
Наравно, овом транспарентном догађају на отвореној сцени одвајкада посебан печат дају говорници, нарочито професионални, који, поетским стилом, уз покојникове врлине промовишу своје литерарно умеће, с’ амбицијом да на тренутак окупљену масу фасцинирају реторичким бравурама, као на такмичењу у беседништву. Ни жаропек у врелом августу по голом камену, ни зимски мразеви и олује не спречавају и не обесхрабрују надахнуће дежурних беседника на погребним скуповима. У тим наступима води се рачуна о свему. Од држања тела, мало повијеног напред, подизања главе у одређеном моменту, крунисаном драмском паузом, до тоналитета којим се наглашава врлина или значајан догађај из живота преминулог или историјски искорак знаменитог претка или племеника.
О њиховом наступима некада се причало месецима. У дугим зимским ноћима претресали су се говори и анализирало да ли је покојник био достојан речи које су му упућене.
Остао је забележен опроштај Марка Вујачића, писца и политичара, потпредседника Другог заседања АВНОЈ-а, од оца неког револуционара о ком се Бог-зна-шта није имало рећи. Али Марко, удубљен у црна слова на белом папиру, није осећао комешање масе, док неко испод гласе не добаци:
- Не прећеруј, Марко!
- Све је он ово мога’ бити да му је Бог дао – одговори тихо Марко и настави да велича покојника.
Силазак у народ
Масовност црногорских сахрана искористили су, свакако, политичари, нарачито у току и пре изборних циклуса, тако да су, посебно у тим периоду, постали незаобилазан “декор” испред капела и погребних установа. У време цепања ДПС-а, њен садашњи лидер готово да није пропустио ниједан испраћај на градском гробљу Чепурци, а са том праксом је наставио до данас. Такав гест Вође и његово “осећање” за народну муку, код простог света, нарочито старије животне доби, изазивао је дивљење и, у већини случајева, сигурне гласове.
- До гроба је ципцијело братство задужио! Јес Богоми! И сви смо за њега – говорила је у камеру времешна Подгоричанка.
Пример Господара, у беспрекорном тамном оделу, избријаног испод коже, озбиљног и спремног да саучествује у болу са покојниковом породицом, масовно следе и чланови његове партије али и остали лидери позиционих и опозиционих странака. Породично, свакако, о чему сведочи и исповест супруге једног од челника владајуће партије и екс министра, на свадби, гошћи из другог града смештеној за истим столом:
- Нас двије смо се неђе упознале, самоуверено је ступила у конверзацију госпођа “министарка”.
- Немам утисак, незаинтересовано је узвратила гошћа, помало затечена естрадним стајлингом министрове супруге. Након неколико негативних одговора о локацијама на којима су се евентуално среле, министрова жене закључује:
- Онда сигурно на неком саучешћу. Ми, због обавеза мога мужа, веома често идемо на саучешћа и сахране, јер су такви обичаји, а и шеф воли да оде на саучешће!
Својевремено сам, приликом сваког позива телефоном, мог почившег пријатеља, Дуга Кривокапића, затицао пред никшићком капелом. Сваки наредни разговор почињао сам питањем: “Коме данас идеш на саучешће?”
Пар кафеа око градског гробља, с обзиром да се више од две деценије алкохол пред капелом у Никшићу не служи (а ту одлуку председника СО Никшић је својевремено оборио Врховни суд СФРЈ), носе адекватна имена:
“Треће јутро”, “Остатку на здравље”, “Четрдесетица”…
Остао је забележен и феномен непрекидног круга на сахрани Шефовог оца,
када су појединци по неколико пута изјављивали саучешће, како би их Шеф регистровао.
Неки упућени подгоричани, склони црном хумору, тврде да никада на Чепурцима није забележено масовније и интензивније присуство челника Депееса, као уочи последњих локалних избора. Резултати, чија регуларност се традиционално доводи у питање, говоре да је “игра на сигуран глас” уродила плодом. Маратон власти, по свој прилици, још ће да траје, а фамилија Топаловић још спремнији дочекују нове изазове.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Има један из Републике Српске:
“ Гласали смо ја и жена за Николу Поплашена
А сада смо леле мени обадвоје поплашено”
Ево коментара једног “опозиционог лелекача” на резултате избора у Бару:
“НЕ ЉУТИ СЕ ЂУРО МОРЕ
ШТО ИЗГУБИ НА ИЗБОРЕ !
У ТЕБЕ ЈЕ ДОСТА ВЛАСТИ
КОЛКО ИМАШ ЉУДСКЕ ЧАСТИ.
УЗАЛУД ТЕ ЈА САД ГЛАСА`
АЛИ НЕШЋЕ ВЕЋА МАСА !?”
Tekst kome bi i Dušan Kovacevic aplaudirao.
BRAVO MISO ,DOCARA NAM NISIC!