Поглавар Руске православне цркве: Не дозволимо да се у Православној цркви појави облик папизма
1 min read
руски патријарх Кирил
Утицати на једну особу далеко је лакше него на групу људи, а тај утицај може уништити читаву Цркву, каже Предстојатељ Руске православне цркве.
„Морамо бранити саборно устројство Васељенске Цркве и спријечити појаву квази-папизма у православљу. Патријарх московски и све Русије Кирил рекао је то 4. новембра 2019. након Божанствене литургије окупљеним вјерницима у Кремљу, саопштено је на фејсбук страници Предстојатеља.
„Данас пролазимо кроз одређене потешкоће – пре свега у односима са Цариградом“, рекао је Светјејшији Патријарх. – Али, за разлику од Цариграда, који крши каноне и упада у простор туђе јурисдикције, пружа „аутокефалију“ онима који је не траже, инсистира на другим привилегијама које никада није имао, – наша Црква не тражи власт на свеправославном нивоу. Ми само желимо да сачувамо канонски поредак и не можемо дозволити да у православљу настане неки облик папизма, квази-папизам.
Предстојатељ Руске Православне Цркве, нагласио је да је папизам, који не произилази ни из Божје ријечи ни из црквене традиције, такође опасан јер је много лакше утицати на једну особу него на групу људи. С тим у вези, по његовом мишљењу, „и папа и патријарх који жели постати папа, постају веома атрактивна мета снажног спољашњег утицаја на једну особу, а то може уништити цијелу Цркву“.
„Када је формиран систем саборног устројства Цркве, свети апостоли су добро знали шта раде“, додао је. „Немогуће је да у контексту Римског царства само једна особа буде одговорна за цијелу цркву, јер та особа би могла бити ухапшена, могли би је наговорити да колаборира, могла би бити застрашена.“ Међутим, ове опасности нестају када се Црквом управља заједнички, саборно.“
Патријарх Кирил нагласио је да је у наше вријеме потребно бранити саборно управљање Васељенском црквом.
„Не оспоравамо првенство части цариградског патријарха, али се не слажемо са било каквим посезањем за васељенску власт. Цариградски патријарх, чије је сједиште у Турској, особито је веома рањив, стога преостаје само молити се да га Господ сачува од утицаја који се могу погубно одразити на живот читаве Цркве“, закључио је поглавар Руске Православне Цркве.
Свети Сава је, у складу са канонима, националну Српску цркву поделио по географским целинама. Особита пажња при томе је обраћена на крајеве који су били верски заостали или су били под утицајем римокатоличке пропаганде. Осим тога, он је обратио пажњу и на национални карактер наше Цркве. У Призрену је пре његовог доласка био епископ Грк кога је
поставио Охридски архиепископ, па га је Свети Сава приморао да поднесе оставку и на његово место је поставио епископа Србина. Поред старих епископија у Расу, Призрену и Липљану, основане су још две на Приморју – Хумска са седиштем у манастиру Пресвете
Богородице на Стону и Зетска са седиштем у манастиру Светог Архангела Михаила на Превлаци код Котора, као и шест епископија у унутрашњости Србије (Жичка, Хвостанска, Будимљанска, Дабарска, Моравичка и Топличка). За епископе нових епархија Свети Сава је
поставио своје ученике монахе – аскете Хиландарце и предао им аутентичан препис свих црквених књига, одредивши да се преписипо епархијама могу вршити само из тих аутентичних примерака.
Епархије су биле подељене на протопопијате, чија је дужност била непосредно просвећивање народа, крштавање и венчавање.На тај начин се преко јачања Цркве и сакрализовања породице јачала и сакрализовала сама држава/…/ То је и време одржавања црквеног сабора у Жичи на коме је Свети Сава још једном утврдио основе праве вере, ПРОКЕВШИ СВЕ ЈЕРЕСИ .Сва епископска седишта постављена су у манастирима, местима молитве и поста и духовним тврђавама, која су тако и просторно, дакле геополитички,одређивала српску нацију”. Да је то тачно, знамо и из новије историје: на Лондонској конференцији 1913. Беч је вршио притисак на велике силе да Високи Дечани припадну Албанији. Скадар и Елбасан, србски градови (у Елбасану су почивале мошти првог србског свеца – владара, Јована Владимира), већ су доживели такву судбину. Јован Цвијић је окупљенима приказао фото-документацију о Дечанима и изложио истраживањафранцуског византолога, Габријела Мијеа, па је план Аустро-Угарске да нам Албанци узму Дечане, пропао. Косово и Метохија су срце србске мистичке геополитике. Јасно је да су они то пре свега својим православним храмовима и олтарима. ЗАТО И ХОЋЕ ДА НАМ ГА ОТМУ, ДА НАМ СРЦЕ ИШЧУПАЈУ.
Право зборите Свети Оче, али папизам већ увелико „узима данак“! Стварањем и лукавим протурањем екуменидтичких, односно папистичких идеја кроз наше свето православље, односно Светосавље и те како дужи низ година погубно утиче на нашу свету вјеру православну! Ви сте ти кои сте дозволили да судбина православног народа буде у рукама „појединаца“ кои заведени новим „светским савезом цркава“ такозваним ЕКУМЕНИЗМОМ воде православни народ у „провалију“! Вама „достојнима“ је лако критиковати и осуђивати друге, пођите од себе самих!!! Сви се „ви“ састајете са папом, у то смо се поодавно увјерили, али то очигледно не сматрате никаквим гријехом!!! Нека нам је велики Господ Бог на помоћи са „вама“ такијама!!!
Novi Vaseljenski patrijarh Kiril sveslovenski