Послије готово четири деценије почела је обнова манастирског комплекса Јасеновац. Реконструкцију цркве посвећене Рођењу Светог Јована Претече, много оштећене током грађанског рата деведесетих, финансира држава Србија.
У комплексу манастира су и многобројни други објекти, међу њима и зграда некадашње српске школе, која се ту налазила од краја 19. века, а у чију обнову се укључила Република Српска.
Велики посао нам тек предстоји – рекао је за “Новости” владика пакрачко-славонски Јован, чијој епархији припада и Јасеновац. “Црква није порушена, али није ни обнављана. Да би поново засијала старим сјајем, неопходно је да се замени кров, обнови фасада, уради дренажа… Тешко је у овом тренутку проценити колико ће да кошта обнова. Оштећења су велика, годинама се ништа није радило”, говори владика.
Ако све буде текло по плану, реконструкција ће бити готова до празника Светих новомученика јасеновачких, 13. септембра следеће године, када је планирано освештање обновљене светиње.
“Ово је једно од најсимболичнијих и најважнијих мјеста за српски народ”, каже даље владика Јован.
Црква је саграђена 1984. године на темељима старог храма који је био прва жртва логора у Јасеновцу за вријеме Другог свјетског рата. На мјесту гдје се данас налази Црква Светог Јована Претече православни Срби су још 1775. саградили монументалан храм, који је разорен на почетку Другог свјетског рата. Први заточеници Јасеновца добили су наређење да сруше ту цркву – каже владика. Тек почетком седамдесетих година добијена је дозвола за обнову овог храма. Нова црква је, нажалост, била много мања него стара.
Богомоља, освештана 2. септембра 1984. године, постала је, ипак, мјесто препорода српског народа из Крајине – од Кордуна, Лике, Баније.
Током грађанског рата деведесетих Црква Светог Јована Претече је оштећена. Први пут 1991, а потом је у мају 1995. године, током операције “Бљесак”, оскрнављена и опустошена.
“Храм је оштећен у последњем рату и има огромне ране од граната, али није срушен. Какви год да су били они што су је гађали, ипак нису имали довољно храбрости, безобразлука и мржње да је униште. Узимајући у обзир велики значај и светињу коју за српски народ представља Јасеновац, епископ Сава је, 2000. године, комплекс парохијске Цркве Рођења Светог Јована Крститеља прогласио манастиром”, прича владика.
Манастир је нарочито оживео када су пре пет година дошле три монахиње из манастира Бешка на Скадарском језеру…
“Желимо да једног дана овде буде меморијални центар у спомен свих мученика јасеновачких”, додаје владика Јован.
Све што се последњих година ради у манастиру Јасеновац као да је остварење завештања владике Николаја.
У радовима добровољно учествују наши сународници из Хрватске и РС.
У Београду нема ниједне табле на којој пише “Јасеновац” – приметио је владика Јован. “Често се питам шта би се догодило када би у посету Србији дошао, на пример, председник Бурундија који је чуо за страдање у Јасеновцу и донео венац од цвећа. Где би га положио? Нигде, јер нема где. Толико се мари за јасеновачке жртве и зато је важно да на самом стратишту имамо достојан храм”, закључује владика.
Епархија пакрачко-славонска саопштила је да ће патријарх Порфирије, служити Свету архијерејску литургију у Цркви рођења Светог Јована Претече у Јасеновцу, 13. септембра. Тог датума Српска православна црква обавља помен на Свете новомученике јасеновачке.
<
Извор: Етос портал
Није црногорски ако није српски; илустрација: ИН4С
