Pobede su porazi, a porazi – pobede

Kada dobiješ naređenje od takvog komandanta kakav je bio pukovnik Božidar Delić, ti više ne treba da razmišljaš. Svako naređenje koje smo dobijali od njega, svako je imalo smisla. Nijedno nije bilo bez dovoljno obaveštajnih podataka, u smisli idite pa izginite, a ako preživite onda dobro.

Došao sam u Prizren upravo kada je počelo bombardovanje i napad na Paštrik.

Bio je to pravi rat. Mi (dobrovoljci) smo obično izvršavali neke posebne zadatke, išli smo gde treba da sredimo situaciju. Naše borbe su kratko trajala. Kada naletimo na teroriste, razmestimo se na liniji, dejstvujemo, likvidiramo. I završili smo posao. Onda čekamo drugo naređenje.

Kada je bilo ono tepih-bombardovanje, mi smo bili iznad karaule, gledali dole na Šeh Mahalu. Bio je to rafal od eksplozija bombi. Onda dim, prašina. Kad se to razvejalo, ostale su samo ruševine. Niko nije mislio da je tu neko ostao živ. Ali tu gde životinja ne može da preživi, preživi čovek. Iako se ne nadaš.

Kad si svestan da si na strani dobra, kako Rusi kažu, na ispravnoj strani, nije strašno ni izgubiti život. Vojnički gledano, neprijatelj nije uspeo da nas otera sa grance. Ostali smo tu do kraja. Ali je vojnička sudbina vrlo nezahvalna.

Ti pobediš, a onda neko ko nije gubio život, prijatelje, zdravlje, odluči da ono što si odbranio cenom života dodeli onom od koga si to odbranio. I onda pobede proglašava za poraze, a poraze za pobede.

Albert Andijev

Izvor: Otačastvo