Победе су порази, а порази – победе
1 min read
Фото: Фејсбук
Када добијеш наређење од таквог команданта какав је био пуковник Божидар Делић, ти више не треба да размишљаш. Свако наређење које смо добијали од њега, свако је имало смисла. Ниједно није било без довољно обавештајних података, у смисли идите па изгините, а ако преживите онда добро.
Дошао сам у Призрен управо када је почело бомбардовање и напад на Паштрик.
Био је то прави рат. Ми (добровољци) смо обично извршавали неке посебне задатке, ишли смо где треба да средимо ситуацију. Наше борбе су кратко трајала. Када налетимо на терористе, разместимо се на линији, дејствујемо, ликвидирамо. И завршили смо посао. Онда чекамо друго наређење.
Када је било оно тепих-бомбардовање, ми смо били изнад карауле, гледали доле на Шех Махалу. Био је то рафал од експлозија бомби. Онда дим, прашина. Кад се то развејало, остале су само рушевине. Нико није мислио да је ту неко остао жив. Али ту где животиња не може да преживи, преживи човек. Иако се не надаш.
Кад си свестан да си на страни добра, како Руси кажу, на исправној страни, није страшно ни изгубити живот. Војнички гледано, непријатељ није успео да нас отера са гранце. Остали смо ту до краја. Али је војничка судбина врло незахвална.
Ти победиш, а онда неко ко није губио живот, пријатеље, здравље, одлучи да оно што си одбранио ценом живота додели оном од кога си то одбранио. И онда победе проглашава за поразе, а поразе за победе.
Алберт Андијев
