По злато на Видовдан!
Вечерас од 19.00 часова у финалу Европског првенства у Будимпешти српска женска кошаркашка репрезентација игра против одличне Француске у походу на пехар. Било би то не само прво српско, већ и премијерно најсјајније одличје од самих историјских почетака наших дама под обручима на овим просторима!
Биле су некадашње генерације сребрне на ЕП (медаља тог сјаја је наше последње одличје, освојено 1991. на ЕП у Израелу), било је још континенталног сребра, али и истог племенитог метала и бронзе на Олимпијским играма…
Сада неке нове наше хероине пишу историју, нове миљенице нације, Маринине лавице, српске ратнице, наше грације…Имају разне надимке које опрадавдају на терену. После низа година јавност заслужено велича наше даме под обручима, праве јунакиње које, без обзира на исход финала, завређују да се прославе на чувеној тераси и испод ње…
И рече јуче враголасти капитен ове сјајне дружине, Милица Дабовић, “нисам легла да спавам, јер сам се плашила ако заспим и после када се пробудим, да ћу да сазнам да је све ово био сан…”
И јесте био је сан… али најзад досањан…
По злато вечерас од 20.00 часова крећу и српски ватерполисти који су се пласирали финале завршног турнира Светске лиге у Бергаму.
