Pisma sa sela koge više nema: Rumeni, ženi zvanoj hrabrost
1 min read
Rumena Ljubić
Piše: Emilo Labudović
Odavde do Vas jedva da ima tri – četiri sata hoda, ali onog dok su noge još bile „kadre stići i uteći i na strašnom mjestu postojati“, i, da je ovo još uvijek ono doba kad mi je Peć bila na pragu od kuće, došao bih Vam u goste. Ne toliko da Vas ohrabrim jer Vi ste svoju hrabrost pokazali i dokazali samim ostankom u tom osinjem gnijezdu, već da popijemo kafu i odćutimo sramotu ovoga doba. Jer, gospođo Rumena, svijet se odavno više ne rumeni od stida i ne zna za sramotu. A da zna, kao što ne zna, digao bi glas protesta zbog nasilja koje se uporno ponavlja i kojim bi htjeli da Vas uplaše i natjeraju da odete. Da ode poslednji Srbin iz jednog od nekad najsrpskijih gradova na Kosmetu, grada koji se dičio Patrijaršijom i najstarijim tragovima srpske kulture na tom prostoru.
Ćute, profesorice Rumena, ćute sramno i ogavno, tolike međunarodne organitacije i asocijacije koje se, tobože, zalažu za elementarna ljudska prava. Ćute jer, izgleda, pošto ste Vi Srpkinja, ta prava ne važe za Vas. Ćute, jer danas je moderno, prihvatljivo i, da se izrazim rečnikom tih savremenih „pravobranitelja“, cool Srbe tretirati kao otpad od ljudskog roda. „Psima i Srbima ulaz zabranjen“, zvuči li Vam ovo poznato, profesorice? Ćute Sonja Biserko, Tea Gorjanc Prelević, Draginja … i čitava kolona „borkinja“ (eto, i na ovo unakazivanje jezika smo primorani) za prava žena jer, Vi kao Srpkinja ni na taj status nemate pravo. Vi ste, kao i sav narod naš, na krst razapeti i predodređeni da budete žrtva jer se, kao ni Vi, „ne šće u lance vezati“! Na Vaše prozore, opet i opet, nijesu nasrnule bitange i vucibatine koje su iz kojekakvih rugovskih vukojebina (oprostite što psujem, ali i to je srpski) naselile Peć do neprepoznatljivosti. Ne, kamenom i mržnjom potegli su Vaši najgori đaci. Oni kojima ste, zarad bratstva i jedinstva, gledali kroz prste i onda kad se čestito nijesu umjeli ni potpisati, ali su, iz istih razloga, napredovali i sad kroje svijet u kojem od tog bratstva nije ostalo ni traga. Samo srča, paljevine, pohare, silovanja i nasilje… i mržnja kojoj nema mjere niti primjera u novijoj istoriji Evrope.
Put koji vodi do Peći i do Vas se, evo neki dan, ne nazire. Brajenicu i Mokru je magla uvila u svoje povjesmo a od jutros pada i snijeg. Prerano, čak i za ovaj kraj, ali u vremenu u kojem je sve poremećeno i naopako, i priroda je, izgleda, pobrkala kalendar. I duva, duva sa sjevera, oštro i studeno. Mogu samo da zamislim kako, kao vuk sa Prokletija, zavija kroz Vaše polomljene prozore. Ali, znam da Vi ne hajete i da trpite, smjelo i odvažno, srpski, u inat svima i svemu. Trpite i prkosite jer ste na svome. U svojoj zemlji, u svome gradu i u svom stanu. I u svom svijetu u kojem ste, gospođo Ljubić, gajili i nesebično dijelili LJUBAV, čak i za one koji danas, sramno i kukavički, nasrću na Vaš mir i na Vaše prozore. Na Vaših devedeset godina koje bi, čak i u najzabačenijem budžaku Afrike, bile za poštovanje. Ali, šta je Afrika prema onome na šta danas liči Vaša i moja Peć?!
Kroz Vaše polomljene prozore danas duva promaja, studena i prijeteća. Duva i Vašom plemenitom dušom, gluvom od samoće, jer na Vaša vrata više ne kuca niko. Usred ste grada, ali bez komšija, bez ikog ko bi Vas, makar i na albanskom, pozdravio onako dobrosusjedski i pozvao na kafu, odmijenio Vas od trgovine ili se postarao za ogrijev. Ne, Vašom samoćom danju i noću laju psi i reže divlje i u krv ogrezle zvjeri, zvjeri koje bi da Vas obestrve kao što su obestrvili čitav naš narod koji je živio tamo.
Promaja koja duva kroz Vaša polomljena stakla je ona ista koja, evo vjekovima, duva kroz „vrata naroda“ i kojoj smo, kao narod, vazda bili na udaru. Na vjetrometini i na putu onima koji bi najradije da nas nema. Ali, ima nas i biće nas, gospođo Rumena, sve dok je takvih kao što ste Vi. I neka Vas Bog poživi i neka Vam da snagu da izdržite najduže što se može, i od života duže. Možda promaja koja svira kroz Vaš opustjeli stan, prepun uspomena na Vašu rodbinu i komšije, na generacije i generacije Vaših đaka, među kojima su i oni koji Vas nišane iz mraka, jednog dana provedri i horizonte onih koji se zaklinju u pravo svih na život dostojan čovjeka. Onih od čijih se krokodilskih suza nad pravima žena ovih dana ne može živjeti. Onih, naročito iz zemalja koje na sve strane mašu barjacima demokratije, koji dan, noć, lažu i obmanjuju kako je taj tamni vilajet u koji su pretvorili Vaše i naše Kosovo sredina u kojoj su svi jednaki i svi imaju jednaka prava. Možda, jednom, i njihovo nebo porumeni od stida i griže savjesti, ali…„Srbima i psima ulaz zabranjen“, sjećate li se, profesorice Rumena!?
Potresna prica,(od koje se tesko otrgnuti)iako smo svi mi,manje ili vise,juce ili sjutra,u poziciji Rumene Ljubic….
Ćutali ste i Vi,danima,a za nas,koji umjesto kaHve,pijemo Vašu kolumnu,to je dovelo do paralize leve strane-skroz.Očekujem posetu,ili dve kolumne dnevno, dok ležim ukočena. Birajte.I ova Rumenka,Montenegrinska,Srpkinja,Sokolica,koju interesuje samo srce,romsko,srpsko ili čije god samo da nije neprijateljsko,ima pravo na sugestiju.Znam Vaše poštovanje prema meni,da će te,a danas i knjigu poslati,jer mogu iz ovog položaja gledati jedino u plafon,ili tu našu srpsku knjigu,vrednu i vrijednu i filma-oskara.Skituljak Vam je bolestan,a i bolan Vas voli,najviše.Nenadmašni u pisanju i govoru,samim tim apetiti rastu do ekranizacije…uz Božju pomoć.
Knjiga stiže danas?
Da,ni ja,nisam vidjela kolumnu,mozda i 12 dana.Fali!
Nego ne sudi,mozda je i Gospodin Emilo kortikosteroidan…,ili na zasluzeni odmor.
Bitno je da opet pise za nas.
Mali broj koji razumiju. Svaka ta riječ,a tek ostale….realno, zaslužuje ovjekovkečenje,ne dokumentarca,već,filma-OSKARA.A,evo Vašim ili ko zna čijim ,,dis“ pridružiću se,bez pridruženja…
Tetka Ruska, tako smo je od miloste zvali.
Dosla je u Pec tek udata u kucu Ljubica.
Lepa, plemenita, obrazovana i nadarena svim
talentima ovog sveta. Podize kulturu ovog POSEBNOG
grada ispod Prokletia sa Peckom Patrijarsijom kao znamenjem.
Osnovala je, mlada i lepa uciteljica, nista manje nego
„Baletsku grupu“ (pozoriste smo vec imali) koja je godinama
bila BISER kulturnih dogadjanja naseg grada.
Nije nas ucila samo baletskim piruetama vec
svemu sto devojcice moraju da nauce da bi postale
dame i dobri ljudi. Stroga, a puna ljubavi i neznosti !
Casovi baleta su trajali do kasno u noc, obavezno nas je pratila kucama
i zurila svojoj porodici da i prema njima ispuni svoju majcinsku
duznost. Dva sina i supug Vojo (?) Ljubic, gorostas koji je cesto
poboljevao.
Sve joj je polazilo za rukom, a mi smo je beskrajno postovali
i voleli ! Tako i ceo komsiluk, ceo grad, ljudi svih nacija i vera.
Pec je njen grad iako je u njega dosla iz (cini mi se) Kursumlije.
Ostala mu je verna do danas.
Tetka Ruska je cudo! Sve je njeno bilo posebno, uz sve obaveze
uspela je da zavrsi studije, neprekidno osvaja nebrojene nove oblasti
ljudskog umeca, omoguci svojim sinovima najvise obrazovanje,
pa evo brani i nasu Pec – da se u njoj NAS TRAG NE ZATRE.
VRATILA SE IZ BEOGRADA DA OBAVI I TAJ POSLEDNJI ZADATAK.
DRAGA NASA, TETKA RUSKA, GRLE TE TVOJE „BALERINE“
RASUTE PO BELOM SVETU – ZNAMO ISPUNICES I OVAJ ZADATAK.
ZA TEBE NE POSTOJE NEMOGUCE MISIJE, MILA NASA.
( Pre desetak godina smo zajedno spavale u Patrijarsiji,
hocemo li to ponoviti? )
Poljupci i zagrljaji u ime Ljilje, Mice, Biljane, Mirke, Gordane, i, i ….
Verica Dedovic
Emilo, hvala. Grandiozna Tetka Ruska ce ostati u Vasim zapisima
dugovecnog trajanja.
… A pećanke, pećke ljepotice, bile ste onaj najljepši mirisni cvijetak u gradu na Bistrici!
Zauvijek i u mome sjećanju i srcu koje jednako tuguje i za vama što ste na daleko odile, kudijen ste stizale, svijet ste ukrasile!
Suzu ste mi danas izmamile … uljepšale mi dan!
… Sve vam cvjetalo, blagoš vašoj đeci i muškima, jedne ste. Pećanke … Lijepe i zavjetne kakva je i naša Metohija, glavom u vrhove Prokletija. Opet ćete, Peć bez vas nije grad.
HVALA DJIKANE.
I TI SI MENE PONOVO RASPLAKAO I RAZNEZIO.
PLAKALA SAM DOK SAM PISALA GORNJI TEKST
I MILOVALA TETKA RUSKINO LICE.
POZDRAVLJAM VAS SA:
DOGODINE U PECI !!!
P.S. HVALA ZA BLAGOSILJANJE. SVE IMAMO NAJMANJE PO DVOJE
DJECE. VECINA OD NAS „BALERINA“ UGLAVNOM PO DVA SINA.
I NE ZABORAVLJAJU U TUDJINI NI PEC NI SRPSKI JEZIK.
… Neka vam je nazdravlje, svima pećkim srpkinjicama, ljepoticama!
Porodu vašem, dugih i dobrijeh dana, rodile ih majke!
Muževima zavidim, neka im je sa srećom.
Baš ste mi uljepšali dan, nije mene čudo. Pećanka devojka …
A u Peć … Brže ćemo no se iko nada!
HVALA, DJIKANE I SALJEM TI NAJLJEPSE ZELJE
SA SVE TVOJE DANE.
DOGODINE U PECI !!!
Bezakonje,
Hvala autoru i čast hrabroj profesorki.
Dok u rane jutarnje sate pišem ovj komentar razmišljam o jednom minulom događaju vezanom za mene. Pre samo pet dana odem u bolnicu, jednu na velikom glsu širom severne Amerike da mi zašiju ranu koja je bila prilično velika i koja je nastala mojom nepažnjom prilikom jednog eksperimenta.
Ranije kada ovde dođete taman da imate ogrebotinu ukažu vam pomoć za najviše pola sata. Danas i pod velikim bolom i krvarenjem čekate deset sati. Pitam šta je u pitanju i dobijem odgovor da zbog neradnog dana, kako lekari nisu u ordinacijama, imaju neuobičajeno veliki broj posetilaca. Gledju vas u lice i lažu. Istina je na drugoj strani. Nemaju dovoljno osoblja pošto dobar deo, ne samo u ovoj već i u drugim bolnicama, bolničko osoblja dobija otkaze i napušta posao, jer ne pristaju na prinudno vakcinisanje.
U jednom času dva policajca dovode jednog svetskog. Na rukama lisice oko nogu lanci. Posle kraćeg razgovora sa portirem odvedoše ga na odelenje preko reda a mi ostasmo da i dalje čekamo kao da nam udeljuu milostinju. U jednom času ustaje jedan mlađi čovek pa će na sav glas: „Treba mi dobrovoljac, koji bi da ga ubijem, kako bi mi preko-reda ukazali pomoć.“
Gledam prošle noći jednu reportažu negde, ne obratih pažnju gde policija nasilnički obara jednog vrlo pristojnog čoveka, baca ga na zemlju, kao da se radi o notorom kriminalcu. Ne čovek je otac maloletne devojčice koja je doživela silovanje u školskom klozetu, zato što je u isti upao manijak koji se obukao kao žensko pod izgovorom da je homoseksualac. Otac je izašao da protestuje zbog toga što je siledžija na slobodi i vlasti ne preduzimaju ništa da siledžija bude uhapšen i osuđen.
O kakvoj pravdi i o kakvom mi to civilizovanom društvu društvu gospodine Emilo govorimo, gde sin šefa nazovi države koja je okupirana Kosmet se šeta slobodno iako je počinio najmanje tri teška krivična dela. To nije važno, važno je, da kako otac, tako i sin su globalisti odnosno šovinistički internacionalisti koji su se odškolovali na delima koja su pisali dva nefamilijarna beskućnika, dva pedera Karlo i Fridrih. Kada se ovo ima na umu ostalo sve je sporadičnost.
Hoćemo … Mene se čini i brže no smo se nadali! Kad sručimo ozgo najljepše srpske Planine, kao ono nekad naše pređe, kad panemo obružani na korito Bistrice, prvo ćemo poć’ Ljubani na noge da joj ruku poljubimo ovoj junak starici! Da nas ona blagosilja, pa ćemo onda kolo-naokolo Srbi crnogorski, niđe trava poslije nas nicat’ neće! … Na kapije Pećaršije i Visokih Dečana ćemo stizati da otole svijetu nazovemo dobar dan u dobar nam dan!
Dobro im biti neće, ka i što im nikad bilo nije kada su se s nama sretali … Nije s nama kavgu zametati! Znao je to i onaj najsilniji kome smo i njemu mjeru uzeli. Više puta.
… Sve i da nije, brzo je priučio. Pa će i ovi, na teži onaj način.
Jednom, i zauvijek, tako nam Boga jednoga!
Svaka čast Emilo! Ovo je za sve naslovne strane Srpskih novina u regionu. Ali na žalost, ‘presvijetle’ GRADŽANISTE ovakve priče ne zanimaju! I onda nam još neki Eskobari ispiraju mozak i plaše narod sankcijama i pritiscima ako podržimo svoje sunarodnike ! Znači samo smo dobri ako idemo protiv svega Srpskog! E pa dosta je bilo! Ajde da se konačno okrenemo pravim vrijednostima i sami sebi ! U inat takozvanih nam prijatelja da složno na sledećim izborima kažemo jasno NE neprijateljima Srpskog naroda i da konačno okrenemo dragu našu Crnu Goru gdje joj je mjesto! Da se okrenemo našim Rumenama i utlačenim Srbima na svetom Kosovu i Metohiji, jer kad smo svi zajedno i jedinstveni niko nam ne može ništa! I da se isprave sve nepravde koje je izrođeni prethodni režim napravio prema našim jednokrvnim narodima ‘SRBIMA I RUSIMA!!! Nema nam druge nego da istrajemo na tom putu!!! Sve drugo je neprirodno i blasfemično!
Kakvo je To Bestijalno Vladanje….
Koje Ne Zna Ni za Majku, Ni za Babu….
Niti Jednu Dragu Profesoricu, Staricu na Sokaku?….
Ko ja je To Pogan koja bi Ruku i Kamen Digla….
Na Staricu-Majku Plemenitog, Bozanskog Lika?….
Boze, Koji Sve Vidis…. Ako su Mocne Naredbe Tvoje….
Boze, Zastiti Sve Stare Srpske Majke i Stare Strine Moje….
S Bozjim Blagoslovom, Stara-Majko Rumena Ljubic….
I Onda, Kada ne Ostaje Nista Drugo do Suze….
Moje se Suze Hrabre Vasim Zivotom Heroine….
JUTRA CE OPET SVITATI…. SJUTRA CE OPET DOCI….
KOSMETOM CE OPET SRPSKOG NARODA KOLONE PROCI….
Hvala Labudovicu, za Ove Tople Ljudske Rijeci….
DRAGA NEVJERO,
PRETRPELA JE TETKA RUSKA MNOGO VISE I GORE
OD ONOGA STO JE NAPISANO.
BORI SE PROTIV NEPRAVDE I PODNOSI SVE.
PRE DESETAK GODINA SMO JE POSETILE
I CINI MI SE DA SU OSTECENJA U KUCI I NA
KUCI BILA JOS GORA.
NAJTEZE JOJ JE ZIMI KAD JOJ UVEK IZNOVA
POLOME PROZORE, CAK I ZASTITU OD
TVRDJEG MATERIJALA, POZIVI I PRETNJE TELEFONOM
I UVEK NOVI POGANLUCI…
TETKA RUSKA STAMENA U ISTRAJNA SVE POPRAVLJA.
A KAKO JE PAMETNA, UREDNA I OTMENA,BOZE MILI !!!!
NADAM SE I JA U SVITANJE !
POZDRAV,