Писма са села коге више нема: Румени, жени званој храброст
1 min read
Румена Љубић
Пише: Емило Лабудовић
Одавде до Вас једва да има три – четири сата хода, али оног док су ноге још биле „кадре стићи и утећи и на страшном мјесту постојати“, и, да је ово још увијек оно доба кад ми је Пећ била на прагу од куће, дошао бих Вам у госте. Не толико да Вас охрабрим јер Ви сте своју храброст показали и доказали самим останком у том осињем гнијезду, већ да попијемо кафу и одћутимо срамоту овога доба. Јер, госпођо Румена, свијет се одавно више не румени од стида и не зна за срамоту. А да зна, као што не зна, дигао би глас протеста због насиља које се упорно понавља и којим би хтјели да Вас уплаше и натјерају да одете. Да оде последњи Србин из једног од некад најсрпскијих градова на Космету, града који се дичио Патријаршијом и најстаријим траговима српске културе на том простору.
Ћуте, професорице Румена, ћуте срамно и огавно, толике међународне органитације и асоцијације које се, тобоже, залажу за елементарна људска права. Ћуте јер, изгледа, пошто сте Ви Српкиња, та права не важе за Вас. Ћуте, јер данас је модерно, прихватљиво и, да се изразим речником тих савремених „правобранитеља“, cool Србе третирати као отпад од људског рода. „Псима и Србима улаз забрањен“, звучи ли Вам ово познато, професорице? Ћуте Соња Бисерко, Теа Горјанц Прелевић, Драгиња … и читава колона „боркиња“ (ето, и на ово унаказивање језика смо приморани) за права жена јер, Ви као Српкиња ни на тај статус немате право. Ви сте, као и сав народ наш, на крст разапети и предодређени да будете жртва јер се, као ни Ви, „не шће у ланце везати“! На Ваше прозоре, опет и опет, нијесу насрнуле битанге и вуцибатине које су из којекаквих руговских вукојебина (опростите што псујем, али и то је српски) населиле Пећ до непрепознатљивости. Не, каменом и мржњом потегли су Ваши најгори ђаци. Они којима сте, зарад братства и јединства, гледали кроз прсте и онда кад се честито нијесу умјели ни потписати, али су, из истих разлога, напредовали и сад кроје свијет у којем од тог братства није остало ни трага. Само срча, паљевине, похаре, силовања и насиље… и мржња којој нема мјере нити примјера у новијој историји Европе.
Пут који води до Пећи и до Вас се, ево неки дан, не назире. Брајеницу и Мокру је магла увила у своје повјесмо а од јутрос пада и снијег. Прерано, чак и за овај крај, али у времену у којем је све поремећено и наопако, и природа је, изгледа, побркала календар. И дува, дува са сјевера, оштро и студено. Могу само да замислим како, као вук са Проклетија, завија кроз Ваше поломљене прозоре. Али, знам да Ви не хајете и да трпите, смјело и одважно, српски, у инат свима и свему. Трпите и пркосите јер сте на своме. У својој земљи, у своме граду и у свом стану. И у свом свијету у којем сте, госпођо Љубић, гајили и несебично дијелили ЉУБАВ, чак и за оне који данас, срамно и кукавички, насрћу на Ваш мир и на Ваше прозоре. На Ваших деведесет година које би, чак и у најзабаченијем буџаку Африке, биле за поштовање. Али, шта је Африка према ономе на шта данас личи Ваша и моја Пећ?!
Кроз Ваше поломљене прозоре данас дува промаја, студена и пријетећа. Дува и Вашом племенитом душом, глувом од самоће, јер на Ваша врата више не куца нико. Усред сте града, али без комшија, без иког ко би Вас, макар и на албанском, поздравио онако добросусједски и позвао на кафу, одмијенио Вас од трговине или се постарао за огријев. Не, Вашом самоћом дању и ноћу лају пси и реже дивље и у крв огрезле звјери, звјери које би да Вас обестрве као што су обестрвили читав наш народ који је живио тамо.
Промаја која дува кроз Ваша поломљена стакла је она иста која, ево вјековима, дува кроз „врата народа“ и којој смо, као народ, вазда били на удару. На вјетрометини и на путу онима који би најрадије да нас нема. Али, има нас и биће нас, госпођо Румена, све док је таквих као што сте Ви. И нека Вас Бог поживи и нека Вам да снагу да издржите најдуже што се може, и од живота дуже. Можда промаја која свира кроз Ваш опустјели стан, препун успомена на Вашу родбину и комшије, на генерације и генерације Ваших ђака, међу којима су и они који Вас нишане из мрака, једног дана проведри и хоризонте оних који се заклињу у право свих на живот достојан човјека. Оних од чијих се крокодилских суза над правима жена ових дана не може живјети. Оних, нарочито из земаља које на све стране машу барјацима демократије, који дан, ноћ, лажу и обмањују како је тај тамни вилајет у који су претворили Ваше и наше Косово средина у којој су сви једнаки и сви имају једнака права. Можда, једном, и њихово небо порумени од стида и гриже савјести, али…„Србима и псима улаз забрањен“, сјећате ли се, професорице Румена!?
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Potresna prica,(od koje se tesko otrgnuti)iako smo svi mi,manje ili vise,juce ili sjutra,u poziciji Rumene Ljubic….
Ћутали сте и Ви,данима,а за нас,који умјесто каХве,пијемо Вашу колумну,то је довело до парализе леве стране-скроз.Очекујем посету,или две колумне дневно, док лежим укочена. Бирајте.И ова Руменка,Монтенегринска,Српкиња,Соколица,коју интересује само срце,ромско,српско или чије год само да није непријатељско,има право на сугестију.Знам Ваше поштовање према мени,да ће те,а данас и књигу послати,јер могу из овог положаја гледати једино у плафон,или ту нашу српску књигу,вредну и вриједну и филма-оскара.Скитуљак Вам је болестан,а и болан Вас воли,највише.Ненадмашни у писању и говору,самим тим апетити расту до екранизације…уз Божју помоћ.
Књига стиже данас?
Da,ni ja,nisam vidjela kolumnu,mozda i 12 dana.Fali!
Nego ne sudi,mozda je i Gospodin Emilo kortikosteroidan…,ili na zasluzeni odmor.
Bitno je da opet pise za nas.
Мали број који разумију. Свака та ријеч,а тек остале….реално, заслужује овјековкечење,не документарца,већ,филма-ОСКАРА.А,ево Вашим или ко зна чијим ,,дис“ придружићу се,без придружења…
Tetka Ruska, tako smo je od miloste zvali.
Dosla je u Pec tek udata u kucu Ljubica.
Lepa, plemenita, obrazovana i nadarena svim
talentima ovog sveta. Podize kulturu ovog POSEBNOG
grada ispod Prokletia sa Peckom Patrijarsijom kao znamenjem.
Osnovala je, mlada i lepa uciteljica, nista manje nego
„Baletsku grupu“ (pozoriste smo vec imali) koja je godinama
bila BISER kulturnih dogadjanja naseg grada.
Nije nas ucila samo baletskim piruetama vec
svemu sto devojcice moraju da nauce da bi postale
dame i dobri ljudi. Stroga, a puna ljubavi i neznosti !
Casovi baleta su trajali do kasno u noc, obavezno nas je pratila kucama
i zurila svojoj porodici da i prema njima ispuni svoju majcinsku
duznost. Dva sina i supug Vojo (?) Ljubic, gorostas koji je cesto
poboljevao.
Sve joj je polazilo za rukom, a mi smo je beskrajno postovali
i voleli ! Tako i ceo komsiluk, ceo grad, ljudi svih nacija i vera.
Pec je njen grad iako je u njega dosla iz (cini mi se) Kursumlije.
Ostala mu je verna do danas.
Tetka Ruska je cudo! Sve je njeno bilo posebno, uz sve obaveze
uspela je da zavrsi studije, neprekidno osvaja nebrojene nove oblasti
ljudskog umeca, omoguci svojim sinovima najvise obrazovanje,
pa evo brani i nasu Pec – da se u njoj NAS TRAG NE ZATRE.
VRATILA SE IZ BEOGRADA DA OBAVI I TAJ POSLEDNJI ZADATAK.
DRAGA NASA, TETKA RUSKA, GRLE TE TVOJE „BALERINE“
RASUTE PO BELOM SVETU – ZNAMO ISPUNICES I OVAJ ZADATAK.
ZA TEBE NE POSTOJE NEMOGUCE MISIJE, MILA NASA.
( Pre desetak godina smo zajedno spavale u Patrijarsiji,
hocemo li to ponoviti? )
Poljupci i zagrljaji u ime Ljilje, Mice, Biljane, Mirke, Gordane, i, i ….
Verica Dedovic
Emilo, hvala. Grandiozna Tetka Ruska ce ostati u Vasim zapisima
dugovecnog trajanja.
… A pećanke, pećke ljepotice, bile ste onaj najljepši mirisni cvijetak u gradu na Bistrici!
Zauvijek i u mome sjećanju i srcu koje jednako tuguje i za vama što ste na daleko odile, kudijen ste stizale, svijet ste ukrasile!
Suzu ste mi danas izmamile … uljepšale mi dan!
… Sve vam cvjetalo, blagoš vašoj đeci i muškima, jedne ste. Pećanke … Lijepe i zavjetne kakva je i naša Metohija, glavom u vrhove Prokletija. Opet ćete, Peć bez vas nije grad.
HVALA DJIKANE.
I TI SI MENE PONOVO RASPLAKAO I RAZNEZIO.
PLAKALA SAM DOK SAM PISALA GORNJI TEKST
I MILOVALA TETKA RUSKINO LICE.
POZDRAVLJAM VAS SA:
DOGODINE U PECI !!!
P.S. HVALA ZA BLAGOSILJANJE. SVE IMAMO NAJMANJE PO DVOJE
DJECE. VECINA OD NAS „BALERINA“ UGLAVNOM PO DVA SINA.
I NE ZABORAVLJAJU U TUDJINI NI PEC NI SRPSKI JEZIK.
… Neka vam je nazdravlje, svima pećkim srpkinjicama, ljepoticama!
Porodu vašem, dugih i dobrijeh dana, rodile ih majke!
Muževima zavidim, neka im je sa srećom.
Baš ste mi uljepšali dan, nije mene čudo. Pećanka devojka …
A u Peć … Brže ćemo no se iko nada!
HVALA, DJIKANE I SALJEM TI NAJLJEPSE ZELJE
SA SVE TVOJE DANE.
DOGODINE U PECI !!!
Безакоње,
Хвала аутору и част храброј професорки.
Док у ране јутарње сате пишем овј коментар размишљам о једном минулом догађају везаном за мене. Пре само пет дана одем у болницу, једну на великом глсу широм северне Америке да ми зашију рану која је била прилично велика и која је настала мојом непажњом приликом једног експеримента.
Раније када овде дођете таман да имате огреботину укажу вам помоћ за највише пола сата. Данас и под великим болом и крварењем чекате десет сати. Питам шта је у питању и добијем одговор да због нерадног дана, како лекари нису у ординацијама, имају неуобичајено велики број посетилаца. Гледју вас у лице и лажу. Истина је на другој страни. Немају довољно особља пошто добар део, не само у овој већ и у другим болницама, болничко особља добија отказе и напушта посао, јер не пристају на принудно вакцинисање.
У једном часу два полицајца доводе једног светског. На рукама лисице око ногу ланци. После краћег разговора са портирем одведоше га на оделење преко реда а ми остасмо да и даље чекамо као да нам удељуу милостињу. У једном часу устаје један млађи човек па ће на сав глас: „Треба ми добровољац, који би да га убијем, како би ми преко-реда указали помоћ.“
Гледам прошле ноћи једну репортажу негде, не обратих пажњу где полиција насилнички обара једног врло пристојног човека, баца га на земљу, као да се ради о нотором криминалцу. Не човек је отац малолетне девојчице која је доживела силовање у школском клозету, зато што је у исти упао манијак који се обукао као женско под изговором да је хомосексуалац. Отац је изашао да протестује због тога што је силеџија на слободи и власти не предузимају ништа да силеџија буде ухапшен и осуђен.
О каквој правди и о каквом ми то цивилизованом друштву друштву господине Емило говоримо, где син шефа назови државе која је окупирана Космет се шета слободно иако је починио најмање три тешка кривична дела. То није важно, важно је, да како отац, тако и син су глобалисти односно шовинистички интернационалисти који су се одшколовали на делима која су писали два нефамилијарна бескућника, два педера Карло и Фридрих. Када се ово има на уму остало све је спорадичност.
Hoćemo … Mene se čini i brže no smo se nadali! Kad sručimo ozgo najljepše srpske Planine, kao ono nekad naše pređe, kad panemo obružani na korito Bistrice, prvo ćemo poć’ Ljubani na noge da joj ruku poljubimo ovoj junak starici! Da nas ona blagosilja, pa ćemo onda kolo-naokolo Srbi crnogorski, niđe trava poslije nas nicat’ neće! … Na kapije Pećaršije i Visokih Dečana ćemo stizati da otole svijetu nazovemo dobar dan u dobar nam dan!
Dobro im biti neće, ka i što im nikad bilo nije kada su se s nama sretali … Nije s nama kavgu zametati! Znao je to i onaj najsilniji kome smo i njemu mjeru uzeli. Više puta.
… Sve i da nije, brzo je priučio. Pa će i ovi, na teži onaj način.
Jednom, i zauvijek, tako nam Boga jednoga!
Свака част Емило! Ово је за све насловне стране Српских новина у региону. Али на жалост, ‘пресвијетле’ ГРАДЖАНИСТЕ овакве приче не занимају! И онда нам још неки Ескобари испирају мозак и плаше народ санкцијама и притисцима ако подржимо своје сународнике ! Значи само смо добри ако идемо против свега Српског! Е па доста је било! Ајде да се коначно окренемо правим вриједностима и сами себи ! У инат такозваних нам пријатеља да сложно на следећим изборима кажемо јасно НЕ непријатељима Српског народа и да коначно окренемо драгу нашу Црну Гору гдје јој је мјесто! Да се окренемо нашим Руменама и утлаченим Србима на светом Косову и Метохији, јер кад смо сви заједно и јединствени нико нам не може ништа! И да се исправе све неправде које је изрођени претходни режим направио према нашим једнокрвним народима ‘СРБИМА И РУСИМА!!! Нема нам друге него да истрајемо на том путу!!! Све друго је неприродно и бласфемично!
Kakvo je To Bestijalno Vladanje….
Koje Ne Zna Ni za Majku, Ni za Babu….
Niti Jednu Dragu Profesoricu, Staricu na Sokaku?….
Ko ja je To Pogan koja bi Ruku i Kamen Digla….
Na Staricu-Majku Plemenitog, Bozanskog Lika?….
Boze, Koji Sve Vidis…. Ako su Mocne Naredbe Tvoje….
Boze, Zastiti Sve Stare Srpske Majke i Stare Strine Moje….
S Bozjim Blagoslovom, Stara-Majko Rumena Ljubic….
I Onda, Kada ne Ostaje Nista Drugo do Suze….
Moje se Suze Hrabre Vasim Zivotom Heroine….
JUTRA CE OPET SVITATI…. SJUTRA CE OPET DOCI….
KOSMETOM CE OPET SRPSKOG NARODA KOLONE PROCI….
Hvala Labudovicu, za Ove Tople Ljudske Rijeci….
DRAGA NEVJERO,
PRETRPELA JE TETKA RUSKA MNOGO VISE I GORE
OD ONOGA STO JE NAPISANO.
BORI SE PROTIV NEPRAVDE I PODNOSI SVE.
PRE DESETAK GODINA SMO JE POSETILE
I CINI MI SE DA SU OSTECENJA U KUCI I NA
KUCI BILA JOS GORA.
NAJTEZE JOJ JE ZIMI KAD JOJ UVEK IZNOVA
POLOME PROZORE, CAK I ZASTITU OD
TVRDJEG MATERIJALA, POZIVI I PRETNJE TELEFONOM
I UVEK NOVI POGANLUCI…
TETKA RUSKA STAMENA U ISTRAJNA SVE POPRAVLJA.
A KAKO JE PAMETNA, UREDNA I OTMENA,BOZE MILI !!!!
NADAM SE I JA U SVITANJE !
POZDRAV,