Пет предлога за књижевну награду Меша Селимовић

За овогодишње издање књижевне награде „Меша Селимовић“, академик, естетичар и критичар, Шефкет Крцић, предложио је следеће наслове: Без Буђења (есеји), Драгољуб Којчић, издавач Прометеј, Нови Сад; Тајна христове честице (роман), Новица Ђурић, издавач Архив Војводине; Корона Монтенегрина (роман), Драган Росандић, издавач Књижевна заједница; Сензуалност писања (есеји), Петар Зец, издавач ННК Интернационал, Београд и Мали изгледи (поезија), Драган Марковић, издавач КОВ, Вршац.

У образложењу предлога Крцић каже да му чини етичку част и естетско задовољство да након студиозног прегледа више од 200 наслова из богате књижевне продукције предложи, у равноправној конкуренцији, пет елитних наслова (два романа, двије књиге есеја и једна стихозбирка) за култну књижевну награду „Меша Селимовић“ о којој одлучују 64 члана Великог жирија на најобјективнији могући начин.

Аутор књиге есеја „Без буђења“ реномирани београдски писац и интелектуалац Драгољуб Којчић (1954), је објелоданио десетак слободних размишљања кроз критичко огледало из свијета феномена умјетности. Он на особен начин промишља стварност и имагинацију књижевног дјела, као духовног остварења по моделу Селимовићевог поступка „За и против Вука“, а у његовом критичком фокусу је човјек у идејама литературе у којима је показао естетску и етичку оригиналност као тумача времена у којем дјелује.

Роман „Тајна Христове честице“ Новице Ђурића (1956) је синтетично дјело које је производ широког спектра стваралачких могућности , у којем толкује један иманентан хришћански оптимистички смисао наспрам повијесног трагичног осјећања живота и смртовања. О томе свједоче посљедње ријечи, када се главни јунак обраћа себи: „Умри, како би поново живио.“ У том правцу он критички превладава дуалитет вјерског осјећања на српско-црногорском духовном простору, чиме читаоца подстиче на есенцијално размишљање о сузбијању подјела.

Роман Корона Монтенегрина, аутора Драгана Росандића ( 1956), је култно дјело повијесно-политичке тематитације тока развоја догађаја и свијести, које су читаоци на српском језику чекали више од седам деценија. Росандићево дјело је написано романескном методом деконструкције из двадесет глава, које су приказане у 104 слике. Радња се одвија у току једне године од 27. марта 2020. до 27. марта 2021. у којем је описао дигресијом бурне догађаје који су обиљежили вријеме од преко три и по деценије на нашим просторима, а посебно ситуацију молебанско литијског мирног устанка против „вируса“ Корона Монтенегрина. Ово дјело са бројним ликовима се може упоредити са идејама романа и начином писања легендарног Миодрага Булатовића.

Есеји „Сензуалност писања“ Петра Зеца ( 1950), истакнутог универзитетског професора, писца и редитеља, су настали након серије од десетак романа, којима овај балкански аутор развија своју стваралачку слободу, који на оригиналан начин промишља врхове српске и свјетске духовне културе, између осталих преиспитује идеје Црњанског, Андрића, Шекспира, Ничеа, Џојса и других, гдје је демонстрирао оригиналну критичку, поетичко-естетску интерпретацију, која оваплоћује и подстиче, кроз катарзу, читаоца на формирање погледа на свијет.

Најзад, пјесничка стихозбирка „Мали изгледи“ ствараоца Драгана Марковића (1978), који живи и ствара у тишинама падина Костајника (Крупањ), је овим метафоричним насловом утиснуо свој печат у стваралачком времену. Пјесникове визије у овом кругу су широког спектра синтезе мотива и симбола из традиције и модернитета једног времена, које промишља луцидно, сократовском методом ироније тражећи од Христа као сина Божјег да га помилује као грешног за промишљање свијета, као што би чувени Меша Селимовић рекао, „…да је сваки човјек на губитку“, који не вјерује.

Прочитајте ЈОШ:

Како памтимо владаре: Изложба о династији Обреновић у Народном музеју

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: