Како памтимо владаре: Изложба о династији Обреновић у Народном музеју
1 min read
Изложба „Како памтимо владаре? Представе Обреновића из Кабинета графике Народног музеја у Београду“ ауторке Јасмине Цукић, биће отворена 25. јануара у Народном музеју у Београду.
На изложби ће бити представљено 25 радова из Збирке цртежа и графика српских аутора 18. и 19. века из Кабинета графике Народног музеја у Београду.
„Одабрани радови пружају увид у различите аспекте визуелне репрезентације владара династије Обреновић. Изложени су портрети владара, преко којих откривамо начин конструисања представе о владарском лику, као и прикази историјских догађаја који су градили легитимитет и култ династије током владавине кнеза Милоша, кнеза Михаила и кнеза Милана Обреновића. Као један од ослонаца репрезентације политичке моћи, представе о владарима креиране путем уметности настајале су у периодима династичких успона, али и криза“, наводе из Народног музеја.
Поред српских аутора Анастаса Јовановића, Стевана Тодоровића и Ђорђа Крстића, на изложби су заступљени и страни уметници међу којима су Карол Поп де Сатмари и Винценц Кацлер, чији су радови такође део ове Збирке. Они су својим стваралаштвом били везани за српску културну средину 19. века, остављајући уметничка сведочанства о династији Обреновић.
Графичко стваралаштво представља важан сегмент српске визуелне културе 19. века и овом изложбом је стављен фокус на његов документарни и сведочанствени потенцијал. Захваљујући могућностима мултиплицирања графика је била погодна у контексту политичко-пропагандног деловања.
Графичка остварења су постојала у форми самосталног листа, или су репродукована у књигама, оглашавана у штампи, проналазећи своје место у приватној и јавној сфери. На овој изложби графици приступамо са идејом да укажемо на њена изворна значења, али и на она која јој приписујемо данас, када се са њом срећемо у тренутку када је лишена своје првобитне намене и посматрана у музеолошком контексту као документ једног времена.
Цртеж је на другој страни у српској уметности 19. века углавном био лишен шире рецепције. Сагледавајући га пре свега као сведочанство, препознајемо његову улогу у процесу реконструисања и памћења одређених догађаја, важних за династију Обреновић.
„Имајући на уму вишеструку улогу и природу графике и цртежа, у прилици смо да посредством одабраних радова видимо у коликој мери су неки од кључних историјских тренутака детерминисали начин меморисања династије и утицали на то како споменуте владаре и данас памтимо“, додаје се у саопштењу Народног музеја.
Извор: Еуроњуз
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
