Партизан против Цибоне: Ривалство за незаборав

Због чега се сваки сусрет Партизана и Цибоне најављује као највећи балкански дерби, зашто је то ривалство толико важно? Пред вечерашњи (19ч) окршај у Београду покушаћемо да вам то укратко дочарамо.

Права узбуђења почела су у сезони 1978/79, када је Партизан стигао до своје друге титуле првака Југославије, а Цибона му је, уз Југопластику, била највећи ривал. Тада још увек није било плеј-офа, све се завршавало у лигашком делу сезоне. Партизан је имао фантастичну генерацију предвођену Дудом Ивковићем на клупи, а на терену Кићановићем, Далипагићем, Пешићем, али му је Цибона пружала изванредан отпор. Црно-бели су најпре у осмом колу славили у Загребу са 93:89 уз 35 Кићановићевих поена, да би три кола пре краја Цибона тријумфовала у Београду са 101:99, предвођена Андром Кнегом (32п) и тако финиш сезоне учинила још драматичнијим, али је Партизан успео да до краја сачува предност на врху табеле и освоји титулу. То је била историјска сезона за Партизан у којој је стигао до трипле круне – титуле, Купа Југославије и европског трофеја Купа Радивоја Кораћа. У наредној су црно-бели морали без Кићановића (служио војни рок), али и повређеног Пешића, што је искористила Босна да са маестралним Делибашићем освоји титулу. Цибона је добила оба сусрета против црно-белих, на крају завршила као трећа, испред Партизана.

Иако је остао без Далипагића који се преселио у Венецију, повратак Кићановића из војске и опоравак Пешића од повреде допринели су Партизановом повратку на шампионски трон већ у сезони 1980/81, а највећи ривал опет му је била Цибона, силно појачана Крешимиром Ћосићем. И једни и други су ређали победе у највећем делу сезоне, па су њихови међусобни сусрети директно одлучивали о новом шампиону. Први сусрет догодио се у десетом колу, када је Партизан као гост добио драматичан двобој у Загребу са 95:94, уз 35 поена Кићановића, 25 Мишка Марића и 22 Бобана Петровића, док су Цибону предводили Ћосић са 28 и Кнего са 26 поена. Касније је Партизан изгубио од Босне и Задра, па је меч претпоследњег кола против Цибоне у Београду био бити ил’ не бити за титулу. Цела сезона стала је у тај један меч. И то какав! Ношен огромном подршком са трибина, Партизан је одиграо фантастично прво полувреме, имао двадесетак поена предности, али се Цибона вратила у наставку и изборила егал завршницу, иако је Ћосић уписао само четири поена. Кључни тренутак меча био је погодак Бобана Петровића који је искоса од табле поентирао и донео титулу Партизану. Црно-бели су овај меч добили са 91:87, Петровић је меч завршио са 26 поена, баш као и Кићановић који се на најлепши начин опростио од Партизанових навијача, јер је договорио трансфер у Скаволини.

Наредна сезона била је прва у којој се играо плеј-оф и то је Партизан коштало титуле. Појачани Зораном Славнићем, црно-бели су лигашки део сезоне завршили на првом месту испред Цибоне коју су два пута победили захваљујући сјајним партијама Далипагића. Било је јасно да ће ове две екипе играти и у финалу плеј-офа, то се и догодило, али је Цибона добила финалну серију са 2:0 у победама. Кључна је била антологијска утакмица у Београду коју су Загрепчани добили после чак три продужетка са 112:108, а Партизану није било довољно ни 50 поена феноменалног Далипагића. У реваншу, Цибона је искористила прву ”меч лопту” и пред препуним трибинама славила са 89:75. Била је то увертира у Цибонине најславније дане и две титуле првака Европе које је освајала 1985. и 1986. године, предвођена новом великом звездом, Драженом Петровићем.