“Марш на Дрину”: Годишњица смрти Милосава Јелића
1 min read
На данашњи дан 1947. године преминуо је Милосав Јелић — српски четнички командант, пјесник рата и новинар.
Рођен 1883. године у селу Скобаљ код Смедерева, Јелић је од младости био уроњен у вријеме и просторе немира: Србија је тада сањала о ослобођењу јужних крајева од вишевјековног ропства. Завршивши гимназију у Београду, уписује Војну академију гдје студира војну историју — науку коју ће касније живјети на бојиштима, али и овјековјечити у стиховима.
По завршетку студија, ступа у редове Српске четничке организације. Бори се за Стару Србију и Македонију, ратује у Балканским ратовима и у Првом свјетском рату. Име Милосава Јелића стоји уз имена војвода и сабораца, као што су Вук, Лазар Кујунџић и Стојан Коруба — не само као друг у оружју, већ као онај који ће их овјековјечити.
У збирци „Србијански венац“, објављеној у Солуну 1917. године, Јелић пјева о српским јунацима, не као хладни летописац, већ као брат по оружју и души. Његове пјесме нису само поезија – оне су историја срцем проживљена, крвљу и сузама написана. Ту су стихови о смрти војводе Вука, Родоја Пантића, Воје Гарашанина, браће Машића и многих других, са посљедњим страницама које садрже и описе њихових погибија.
Милосав Јелић је такође коаутор текста за култну композицију “Марш на Дрину” Станислава Биничког, у сарадњи са Милојем Поповићем Кавајом. Управо тај марш — који се до данас пјева као симбол српске истрајности и јунаштва — носи и дио Јелићевог поетског духа.
По окончању ратова, Јелић се посвећује новинарству. Двадесетих година постаје један од водећих перa београдске “Политике”, најугледнијег и најтиражнијег дневног листа у земљи. Његови текстови одликују се патриотским духом, али и дубоким познавањем политичке и историјске стварности.
Кратко је био и власник и уредник листа „Вардар“, који је излазио у Скопљу 1925. и 1926. године, у вријеме када је борба за идентитет и културни утицај у тим крајевима била још увијек актуелна, али у новим, дипломатским и медијским формама.
