Паралелни свијет са 2.000 компјутера: Пронашли центар “мрачног” интернета”
1 min read
Хакери; илустрација
Њемачка полиција пронашла је у једном бункеру Бундесвера серверски центар Даркнета. Преко тих рачунара продавани су дрога и оружје, а ту су се налазиле и странице с дјечијом порнографијом.
Када су припадници њемачке специјалне полиције ГСГ успјели да савладају електронске системе безбједности и да отворе блиндирана метална врата бункера на брду изнад градића Трабен-Трарбаха на западу Њемачке, у унутрашњости их је чекало право изненађење: на једном надземном и четири подземна спрата некадашњег бункера њемачке војске Бундесвера налазило се око 2.000 међусобно повезаних рачунара. Ради се о највећем серверском сједишту Даркнета до сада откривеном у Њемачкој, преноси Б92.
Преко тих сервера криминалци из читавог свијета на скривеним интернет-страницама продавали су све што је забрањено: дрогу, оружје, фалсификовани новац или дјечију порнографију. Ради се о пословима огромних размјера.
Војно обезбјеђење
У акцији њемачке полиције, у којој је учествовало око 650 полицајаца, ухапшено је седморо од 13 оптужених, а претреси станова извршени су и у околним земљама, Луксембургу и Холандији, али и у Пољској. Истрага која је сада успјешно окончана започета је још прије пет година, а, како наводи полиција, велики изазов било је уопште ући у бункер, који је “обезбијеђен у складу с највишим војним стандардима”.
Ради се о терену површине 13.000 квадратних метара који је био окружен жицом и земљаним насипима, обезбијеђен видео-камерама, а унутар жице су били пси чувари. Уз то, улазна врата бункера, који није из Хитлеровог времена, већ га је за своје потребе изградила њемачка војска, била су осигурана дигиталном бравом.
Паралелни свијет дилера дрогом
Преко сервера у “Сајбербункеру” обављани су послови донедавно друге највеће Даркнет-платформе за продају дроге, “Волт Стрит Маркет”. Њу је њемачка полиција провалила и блокирала почетком маја. Само путем ње обављено је више од 250.000 трансакција и остварен промет од 41 милион евра.
Осим тога, међу корисницима су били и илегални портали као што су “Канабис род”, преко којег је 87 дилера из читавог свијета нудило дрогу, или сличне платформе попут “Фраудстерса”, такође за препродају дрога, или платформи за диловање синтетичких дрога.
Са сервера сакривених у подземљу мјесташца Трабан-Трарбаха, смјештеном у идиличном излетничком крају уз реку Мозел, био је 2016. покренут и напад хакера на 1,25 милиона рутера Дојче телекома.
Они су тада готово блокирали рад тог њемачког и свјетског телекомуникационог гиганта и покушали да се домогну података и шифара његових корисника – што су на крају стручњаци за рачунарску безбједност ипак успјели да спријече.
Тада се у Њемачкој нагађало да иза напада стоје руски хакери, па је чак и канцеларка Ангела Меркел дала изјаву која упућује у том правцу. Сада је њемачка полиција објавила да је напад вршен преко рачунара у бункеру.
Даркнет – анонимни интернет
За разлику од интернета, у којем је много тога централно организовано и на неки начин транспарентно, Даркнет функционише без централног система – ту је сваки рачунар истовремено и сервер, који међутим чува само мали дио информација – и то још у кодираном облику. Уз то, је анониман је и пренос података између појединих рачунара у Даркнету, а пронађен је и начин да се тзв. мета-подаци учине неупотребљивима за посматраче са стране.
Док се на регуларном интернету, већ из података о томе ко је с ким и колико комуницирао, које су количине података размјењиване и када, односно из идентификационих адреса појединих рачунара може сазнати много и о самом садржају, на Даркнету се подаци шаљу увијек на три рачунара у мрежи која су случајно изабрана. То значи да сваки податак на тај начин добија три пута нову адресу пошиљаоца – па је на крају немогуће утврдити одакле је изворна информација у ствари потекла.
Шта је кажњиво?
Један од проблема њемачких истражних органа био је и правни аспект читаве акције, односно питање: Шта је уопште у дјелатности тог серверског центра незаконито? Само по себи, оснивање и погон серверског центра није противзаконито, чак и када се преко тих сервера обављају илегалне радње, објашњава Јирген Брауер из Главног државног тужилаштва у Кобленцу.
На крају крајева, власници сервера само су власници рачунара, а ко шта с њима ради – то не мора да буде њихова брига. Због тога је за покретање поступка неопходно било доказати да власници сервера знају чиме се њихове муштерије баве и да то чак и подстичу.
За сада није познато колико дуго ће трајати истрага. У бункеру су, уз рачунаре, пронађени и бројни носачи података, мобилни телефони и, како наводи полиција “већа количина готовине”.
