„Пакт слободних грађана“: Четири престонице у срцу отпора Вишеградској групи
Потписан „пакт слободних градова” – Будимпеште, Варшаве, Прага и Братиславе (Фото: Бета/АП/Szilard Koszticsak)
У срцу саме Вишеградске групе, која опонира ЕУ у питањима надлежности националних држава, правосуђу и положају невладиних организација, појавила се једна нова скупина која сигурно није по вољи владама Мађарске, Пољске, Словачке и Чешке. Наиме, прошла година је била пресудна када је у питању избор опозиционих или самосталних кандидата за градоначелнике у последње три државе, а ове године у октобру је и у Мађарској опозициони кандидат „освојио” главни град.
У понедељак су у Будимпешти градоначелници четири престонице Вишеградске групе потписали „пакт слободних градова”, који ће сарађивати у вези с многим питањима. У заједничкој декларацији су се обавезали да ће да штите и промовишу заједничке вриједности слободе, људског достојанства, демократије, једнакости, владавине закона, социјалне правде, толеранције и културне различитости. Али поред сарадње у питањима руковођења главним градовима, градоначелници су се заложили и за директан приступ фондовима ЕУ како би заобишли своје владе. За премијере држава Вишеградске групе није само проблем што ће градоначелници вјероватно добијати новац заобилазећи владин буџет него што представљају језгро отпора њиховим политикама. Сви су ови градоначелници већ указали на јачање популизма и екстремизма у својим државама.
У ком ће правцу ићи њихова сарадња, види се и по томе што је церемонија потписивања декларације слободних градова у понедјељак одржана у Будимпешти у згради Централноевропског универзитета, који је недавно Законом о високом школству приморан да се премјести у Беч. Упркос оштрим осудама Европске комисије и притиску да повуче закон, премијер Виктор Орбан је истрајао и свог политичког противника Џорџа Сороша „избацио” из Мађарске. Градоначелник Будимпеште Гергељи Карачоњи из Зелених, који је на локалним изборима у октобру неочекивано побиједио градоначелника из владајуће странке, девет година на власти – понудио је новом савезу и канцеларију тог града у Бриселу како би помогао у лобирању за више директног финансирања општина и других аутономних ентитета. Карачоњи је после потписивања заједничке декларације новинарима рекао да је током прошле деценије знатан дио средстава ЕУ завршио код олигарха блиских властима.
„Европским фондовима се финансирају корупција и аутократија“
„У Европи је све више људи згађено тиме што се европским фондовима финансирају корупција и аутократија у овом региону”, упозорио је Карачоњи, који је већ пријавио Будимпешту у Бриселу ради подршке побољшању квалитета ваздуха. Међу приоритетима и остала три главна града јесу климатске политике, иако су Пољска, Мађарска и Чешка недавно пружиле највећи отпор приликом договора о климатској неутралности до 2050. године. Пољска није блокирала закључке самита, али се и није обавезала да ће их спроводити. Мађарска, Пољска и Чешка су навеле да немају довољно новца да пређу на производњу струје без коришћења угља.
Карчоњи је успио да од те изборне победе наступа као главни политички противник Виктору Орбану, а нови савез види као снагу која ће да заштитити „оно што је добро у припадности ЕУ”. „Ми смо изабрани да служимо грађанима главних градова, али надамо се да ће се наше поруке чути и изван градова”, рекао је новинарима градоначелник Варшаве, што је у владиним круговима протумачено као јасан план ширења опозиционе платформе.
Што се тиче корупције о којој су говорили градоначелници, чешки премијер Андреј Бабиш има проблем јер су прошле недјеље неки медији објавили да је ЕУ утврдила да је Бабиш у два одвојена случаја вјероватно у сукобу интереса пошто су фирме које су до доласка на власт биле у његовом власништву примале новац из европских фондова. У Прагу је прошле недеље неколико десетина хиљада грађана протестовало тражећи његову оставку, а протести су подстакнути одлуком државног тужиоца да поништи одлуку о покретању поступка против премијера, чиме су одбачене оптужбе. Градоначелник Прага Зденек Хриб из Пиратске странке, који је у новембру прошле године изабран за првог човјека главног града, нагласио је да би нерјешавање проблема грађана водило ка „новом таласу популизма који ће понудити једноставне и погрешне одговоре на проблеме”.
У Пољској су у октобру 2018. године одржани први избори после побједе Странке права и правде Јарослава Качињског, која је 2015. године побиједила и смијенила владу Доналда Туска. Тада је на локалним изборима за главни град већ у првом кругу побиједио кандидат либералне грађанске платформе Рафал Тшасковски.
Братиславу од новембра прошле године преводи независни кандидат Матуш Вало, архитекта и вођа популарног рок бенда. Он је у понедјељак рекао да се регион коме припадају ове четири државе „на неки начин дистанцира од утицаја слободног западног свијета”, али да се у четири главна града види највећа концентрација различитости: социјалне, вјерске, политичке и етичке. Вало је талентовани архитекта који је прије осам година студирао на Универзитету Колумбија у Њујорку, а радио је у архитектонском студију у Лондону.
