Белгија је у последње вријеме постала европски центар кријумчарења кокаина. У Антверпену је 40 одсто свих акција одузимања кокаина у Европи јер је ова белгијска лука постала улазна тачка за јужноамерички кокаин.
Међутим, кључну улогу у овом илегалном бизнису имају криминалне организације западног Балкана, тврди Економист, који је направио репортажу о томе.
Количина одузете дроге у Европи у сталном је порасту. Само у Антверпену прошле године заустављено је 80 тона кокаина, а 2016. године је било само 30 тона. Последице тога су корупција локалних и националних функционера и насиље на улицама.
У јуну 2020. полиција је у околини Антверпена пронашла контејнер с посебним алатом и комору за мучење опремљену зубарском столицом и звучном изолацијом, као и лажне полицијске униформе и аутоматско оружје.
-Оваква открића су застрашујућа јер откривају потенцијал и могућности криминалних организација- рекао је Кристиан Вандерварен, управник белгијске царине.
Кокаин најчешће крију међу бананама у контејнерима који пристижу из Колумбије. Као јефтино и ефикасно средство превоза робе, бродски контејнери темељ су међународне трговине. Из истог разлога су занимљиви и организованом криминалу.
Током 2021. године у Белгији одузета је 101 тона кокаина, а на другом мјесту према заплијенама у Европској унији је Холандија са 80 тона. Међутим, полицијске службе сматрају да се одузима тек око 10 посто укупне количине кокаина који долази на европске тржиште.
-Пословни модел кријумчара своди се на слање велике количине дроге у много контејнера. Свјесни су да ће изгубити 10 до 20 одсто, али остатак ће проћи- говори Вандерваерен.
Криминалне организације пристају на овај губитак и настављају да користе Антверпен, другу највећу европску луку, због његове развијене инфраструктуре и могућности брзе дистрибуције кокаина широм Европе. Наиме, илегална тржишта често функционишу исто као и легална.
Зашто кријумчаре дрогу баш у бананама?
Просјечно годишње кроз Антверпен прође 12 милиона контејнера, а само два посто подлеже детаљном царинском прегледу. Могућности кријумчарења дроге преко ове луке стога су готово неограничене.
-Банане су врло популаран начин за кријумчарење кокаина из Латинске Америке у Европу из два разлога. Банане су главни латиноамерички извозни производ и брзо се кваре, па постоји стални притисак да брзо дођу до потрошача- каже Фатјона Мејдини, директорка за југоисточну Европу у Глобалној иницијативи против транснационалног организираног криминала.
Антверпен је популарна и профитабилна лука највише због тога што брзо истоварује робу с бродова и шаље је на полице трговина. Немогуће је прегледати милионе контејнера и криминалци су тога свесни. Зато је антверпенска лука идеална за кријумчарење кокаина, амфетамина и лажних супстанци на европска тржишта. Употреба ових производа је у сталном порасту, па је Европа у последње вријеме постала профитабилније тржиште него Америка.
-Цијена кокаина у Европи већа је него у САД, мања је конкуренција и мањи је ризик- рекао је за Економист Џерами Мекдермот из истраживачке организације ИнСигхт Цриме.
Балканска мафија
Многе европске мафијашке групе пронашле су свој интерес у овим чињеницама и преузеле контролу над дистрибуцијом. Мафијашке организације из балканских земаља попут Албаније, Хрватске и Босне и Херцеговине посебно су познате по својој ефикасности и насилним методама. Ратна збивања и привредна ситуација на Балкану многе су окренули ка криминалу.
-Балканске мафије искористиле су насилна искуства, толеранцију према насиљу и доступност оружја, као и познавање страних језика. Криминалне организације са западног Балкана показале су се врло успешним- тврди Валтер Кемп, директор глобалне стратегије у Глобалној иницијативи против транснационалног организираног криминала.
-Балканске мафије развиле су одређене вештине које су им омогућиле да се након шверца хероина и цигарета, гајења канабиса и кријумчарења људи посвете профитабилнијим пословима, попут кријумчарења кокаина- објаснила је Кемпова.
Нови кријумчарски канали
Балканске криминалне организације чак су отвориле нове кријумчарске канале. Некад је дрога из Колумбије у Европу стизала преко медитеранских лука, али балкански мафијаши су успоставили нове контакте и центре у другим јужноамеричким земљама, попут Еквадора, и сада кокаин шаљу директно у с северноевропске луке. Ове криминалне организације преузеле су контролу над комплетним кријумчарским ланцем и тако повећале свој профит.
-Главни извор прихода у кокаинској индустрији више нису продаја на улицама ни производња, него транспорт. Производни профит је око 150 одсто, малопродајни износи 300 одсто, али профит од транспорта кокаина достиже и до 1500 одсто- објаснио је Мекдермот.
За разлику од легалних бизнисмена, кријумчари могу да примјене и насиље како би осигурали испоруку своје робе, а могу да се окрену и корупцији. То најбоље показује пример албанског наркобоса Дритана Реџепија.
-Реџепи је без икакве сумње успјешан модел балканског мафијаша у Латинској Америци. Вјерује се да је у Еквадор стигао 2011. године након бјекства из белгијског затвора- рекла је Мејдини.
Три године касније ухапшен је у Еквадору, али то га није спријечило у управљању врло профитабилним кокаинским царством. Стеченим богатством подмићивао је функционере не само у латиноамеричким земљама већ и у Европи.
-Транспорт кокаина у Антверпен коште криминалне организације до 24 одсто вриједности робе. Толико их кошта подмићивање, а остатак долази на тржиште-каже Артан Хођа, албански истраживачки новинар.
Повећани профит омогућио је мафијашима и издашније подмићивање. Овакве активности обично се повезују са сиромашнијим земљама, али све су чешће и у западноевропским државама.
ЕУ све више наликује западном Балкану
-Постојала је нада да ће уласком у Европску унију земље западног Балкана бити све сличније пређашњим чланицама ЕУ, но умјесто тога Европска унија све више наликује западном Балкану“, открива Валтер Кемп.
Тако мафија све чешће и отвореније подмићује царинске службенике у Антверпену како би пропустили пошиљке кокаина. Признаје то и управник белгијске царине: „Двојица мојих службеника завршили су у затвору зато што су прихватили 50.000 евра мита да би пропустили један контејнер и оставили га на тачно одређеном месту у луци. То је лако зарађени новац.“
Корупција захвата не само царинске и лучке раднике него и високе функционере, па је тако недавно у Антверпену ухапшен бивши шеф полицијског одељења за сузбијање наркотика у овом граду. А кад ни мито не гарантује успех, ту су претње и насиље. Антверпенски градоначелник Барт Де Вевер већ годинама је под 24-сатном полицијском заштитом због својих иступа против организованог криминала.
Упркос томе што је белгијска полиција 2021. године покренула досад највећу акцију против кријумчарења дроге, управник белгијске царине није оптимист у погледу заустављања оваквих криминалних активности.
-Учинак свих ових акција је миноран. Упркос свим заплијенама, цијена кокаина на европском тржишту остаје иста“, рекао је Вандерwаерен.
Полицијске и царинске службе тврде да је решење у одлучнијем сузбијању и већим ресурсима у борби против криминалних организација. Белгијски царински функционери желе увести скенирање свих контејнера који улазе у земљу.
„Рат против злоупотребе и кријумчарења дрога не може се добити полицијским методама“
-Не предузмемо ли нешто, у следећих 10 година имаћемо у Антверпену државу којом управљају кријумчари наркотика- тврди Вандерваерен.
Други пак сматрају да је неопходна боља сарадња на међународном нивоу зато што криминалне организације широм свијета тренутно сарађују боље него националне полиције.
Међутим, свјетским бродским и трговачким путовима данас се превози четири пута више контејнера него пре 20 година. Прилике и могућности за кријумчарење и шверц данас су безбројне, а мафијашке организације се изузетно добро прилагођавају новим околностима и временима, преноси Дан.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
