Ове године навршило се десет година од када је двадесет коптских хришћана и један вјерник из Гане погубљен од стране такозване Исламске државе на плажи у Либији. Њихове породице их се сјећају као храбрих свједока вјере који се нису уплашили од смрти.
И данас, након десет година, бол њихових породица је још увијек жива, иако проткана необичном врстом поноса. Свако од њихових најмилијих изабрао је да опрости прогонитељима.
Прије десет година, милитантна група ИСИС објавила је на интернету застрашујући снимак под насловом „Порука потписана крвљу нацији Крста“.
На снимку се видјело двадесет копта и један рођени муслимана у наранџастим одјелима, које џелати воде плажом ка сигурној смрти. Сваком је дата посљедња прилика да се одрекне Христа. Ниједан то није учинио. Ганац, који је рођен као муслиман, који је могао, зарад спаса свог живота да се одрекне Христа, одбио је то да учини.
Заједно са осталих 20 мученика, сачекао је своју смрт у молитви и тишини.
Крваве, мученичке слике, остале су урезане у сјећања многих, а поготово египатских хришћана. Ипак, породице мученика бирају да се сјећају своје дјеце као храбрих Христових војника, момака који су остали вјерни Богу и нису га се одрекли ни пред смрћу.
„Опростио сам онима који су убили мога сина“
– Самир, отац Гиргиса
У Самировом дому, оца мученика Гиргиса, зидови су прекривени сликама и плакатима. У једном кутку стоји ормар пун његових ствари – одјеће и ситница. То је њихово мало светилиште.
Фото: Open Doors
„Гиргис је отишао у Либију да ради и помогне породици, јер овдје посла готово да нема“, сјећа се отац. „Молио сам га да се врати, да не иде поново. Али он је желио да заради, да сагради дом и заснује своју породицу.“
Гиргис је имао свега 24 године када је убијен. Требало је да се ожени исте године, у августу. Кућа коју му је отац подигао за њега и његову будућу супругу остала је празна. Али његов спомен живи – у малој капели подигнутој у његову част.
„Мој син је са Христом – и то је оно што је најважније,“ каже Самир. „Недостаје ми сваког трена. Али опростио сам онима који су га убили. Нису знали шта чине. Зар Господ не опрашта нама сваког часа? И зар није опростио Својим џелатима? Мој син је мученик за Христа, и то је благослов.“
Open doors
„Молио сам се да издржи до краја“
Нагати, отац Локе
Лока је имао 27 година. Био је муж и отац. Као и многи други, отишао је у Либију да обезбиједи своје најмилије.
<
Његов отац Нагати каже: „Морао сам да погледам снимак, иако нисам желио. Хтио сам да знам да ли је остао вјеран. И чуо сам га – чуо сам његов глас како призива име Исуса прије него што је погубљен. То је био мој син. То је био његов глас, препознао сам га. Тада сам осјетио мир. Није се поколебао, Исус је био с њим до краја. А сада је он са Исусом. Шта више отац може да пожели?“
Матеј вјерни
Међу мученицима био је и поменути Ганац, који није рођен као хришћанин. Био је радник који је заједно са египатским хришћанима доспио у руке џихадиста. Док је гледао како његови сапатници остају непоколебљиви и не одричу се Христа ни у данима мучења, ни пред лицем смрти, он је остао дубоко потресен њиховом вјером. Заједно са њима је на плажи исповиједио име Господње и заједно с њима примио мученички вијенац. У предању се каже да је његов посљедњи одговор, када су га питали за вјеру, био управо:
„Њихов Бог је мој Бог.“
Прво коптска, а потом и католичка црква, су њега, заједно са осталих 20 прогласили за мученике. Коптска црква каже да се он крстио у крви, у часу када је заједно са коптском браћом исповиједио Христа и тада постао Матеј.
,,Благо ономе ко умре за Христа”
Бадар, отац Есама
Есам је имао 24 године када је отишао у Либију да ради. Када је заробљен, његов отац Бадар није осјетио страх, већ понос. На плакатима по кући и даље сија лице његовог сина, а отац га памти по миру који је имао у очима пред смрт.
„Када је чуо приче о прогонима, Есам је знао рећи: ‘Благо онима који умиру за име Исуса!’Наравно да није тражио смрт, али ју је прихватио као благослов. И тако је и било – умро је за Господа.“
Као што су њихови синови љубили Христа до смрти, тако су и они опростили убицама, молећи се да и они једнога дана спознају Истину.
Имена мученика
15. фебруара 2015. у Либији су за Христа страдали:
Нека Вам је вјечни мир и спокој!!!!
SLAVA IM!