Овај и следећи квартал најтежи за тржиште рада

Број незапослених у Србији је у трећем кварталу порастао у односу на три претходна месеца за 1,7 одсто, те је стопа незапослености у периоду од августа до октобра била девет одсто.

Према подацима Анкете о радној снази коју објављује РЗС у трећем кварталу 2020. запослених у Србији је било 2,9 милиона, незапослених 292.000.

Упоредо са растом незапослености, повећала се и стопа запослених у истом периоду и то за 1,6 одсто, што је углавном резултат сезонских послова, пре свега оних у пољопривреди и грађевинарству.

Како је растао број незапослених и запослених, тако се смањивала и неактивност радне снаге (људи који нити имају посао нити га траже), која је у трећем кварталу спала на 45,2 одсто, показују још подаци РЗС.

Професор Економског факултета Михаил Арандаренко за Данас каже да је раст незапослености у трећем у односу на други квартал једноставно објаснити због физичког затварања које смо тада имали, када доста људи није радило.

„Део мера је истекао, неке се ускоро завршавају и то делује успоравајуће на отпуштања што је добро. Тржиште рада се највише прилагођава кроз лошије послове, односно кроз оне раднике који су на лошим уговорима или без уговора, на привремено-повременим пословима, запослени преко студентских задруга. Све то спада у запосленост и ту су прилагођавања аутоматска. Стални послови још неће бити угрожени“, напомиње Арандаренко.

Он каже да су овај квартал и наредни најгори, али да запосленост сада треба гледати и поредити са прошлом годином, да је мање битно поређење са претходним кварталом када је, бар у овом случају, то врло лако објаснити.

Гледано у односу на прошлу годину, према подацима РЗС, у трећем кварталу ове године број незапослених у односу на исти период прошле мањи је за 16.300 или неких 5,3 одсто док је укупан број запослених незнатно смањен, за тек 2.100.

Недавно је организација Сецонс објавила и истраживање о томе да је у Србији у априлу током ванредног стања 200.000 људи остало без посла, што је Министарство рада демантовало рекавши да је од почетка епидемије без посла остало нешто више од 44.000 особа.

Арандаренко каже да је Сецонс у свом истраживању ухватио један моменат, а да се анкета о радној снази ради на основу просека током три месеца.

„Сецонс је ухватио тренутак када смо имали затварање, људи нису могли да раде, а анкета о радној снази је обухватила три месеца, од којих је половина недеља са локдауном, а половину када се релативно нормално радило“, напомиње Арандаренко.

Он подсећа да се анкета ради континуирано, сваке недеље одређен број људи се пита, али и напомиње да се она сада због епидемије ради телефонски те да упоредивост због тога није савршена.

Он каже да је тешко прогнозирати какав ће наредни период бити, јер не знамо колико ће епидемија да потраје, самим тим и шта ће се дешавати на тржишту рада.

„Неко време је купљено. Да ли ће се исплатити је добро питање. Купили смо време мерама које су биле великодушне за наше капацитете и недовољно селективне јер су помагана и предузећа којима није толико била потребна помоћ. То је психолошки деловало, јер су мање негативна била очекивања овде него у земљама које су уложиле мање новца у мере“, истиче Арандаренко напомињући да би сви позитивни ефекти могли да ишчезну уколико се ситуација не поправи.

Економиста Милан Ковачевић каже да свуда у свету расте незапосленост, и да је један део људи код нас већ сада због кризе остао без посла.

„Код нас је стопа која показује незапосленост мало потцењена, односно мало је више незапослених него што то подаци показују. Држава је дала за више од милион запослених минималне зараде како они не би добили отказе. Али ако се епидемија настави део њих ће остати без посла“, истиче Ковачевић.

Он напомиње да је то неминовно и да су у Србији предузетници, микро предузећа највише погођени.

Сада би било важно, како каже, размишљати о томе шта ће бити ако се деси да пропадну нека велика предузећа, јер код нас није било напора да се очувају фирме, већ се више водило рачуна о томе да се очува запосленост.

„Чак и они који су добили минималце да би сачували запослене, ако не буду могли да се изборе са кризом у случају да потраје, неки ће можда и по цену да врате држави минималце морати да отпусте људе“, наглашава Ковачевић.

Њега збуњује и то што је наш парламент превише оптимистичан и прича о расту БДП-а од шест одсто наредне године, што би значило да ће све процветати у шта, како каже, јако сумња.

Извор: данас.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: