Откуд најбогатија музејска збирка о Карађорђевићима у Рогашкој Слатини?

1 min read

5 месеци ‎ ИН4С

Пише: Предраг Савић, писац и адвокат

И то је могуће: деца из Рогашке Слатине, из Савињског региона, на 75 минута вожње до Граца и средишта Штајерске, боље познају историју српске краљевске лозе Карађорђевића, неголи ученици из традиционално монархистичке ваљевске Мионице, на 75 минута вожње удаљеној од Опленцу.

Зато је заслужан словеначки мултимедијални уметник, колекционар и оснивач Људског музеја Александер Станислав Јуркович, који деценијама уназад користи уметничко име Нани Пољанец.

Нанијева бака Јозефина по оцу, као млада девојка из села Сечово, смештеног у непосредној близини Рогашке Слатине, трбухом за крухом тридесетих година прошлог века стигла је у Београд, где је родила сина Станислава. Рођен је са пет и по килограма што је у то време био прави рекорд, па је бака од болнице примила награду „Александров дукат”. Тако је и Нани Пољанец своје име Александар добио по краљу Александру Карађорђевићу који је први пут посетио Словенију долазећи управо у Рогашку Слатину у време аустроугарске, под псеудонимом гроф од Авале, 18. јула 1909. године. Баш на тај дан 1968.године рођен је Нани Пољанец, човек који је готово све што је у животу зарадио уложио у набавку музејских експоната о Карађорђевићима. Та збирка се стално увећава и захваљући поклонима грађана. Тако се у Рогашкој Слатини могу видети бројна ордења, медаље, фотографије, бисте, писма, докуметна и приватни предмети који су припадали Карађорђевићима.

Прилоком посете Словенији и Људском музеју у Рогашкој Слатини ЊКВ Принц-Наследник Филип Карађорђевић истакао је: „Фасцинирани смо уметничким делима, ретким предметима, меморабилијама, сликама, фотографијама, орденима, одевним предметима, које је са толико љубави и посвећености деценијама прикупљао и остајемо задивљени колекцијом коју нигде другде нисмо имали прилику да видимо. Утисак је да је ово највећа јавно представљена колекција предмета посвећених Краљевској породици Србије на свету, која се налази ван отаџбине.“

Посебно је импресивна вредност и јединствена колекција експоната о Марсејском атентату у којем су страдали краљ Александар Карађорђевић и Луј Барту, министар спољних послова Француске.

Захваљујући Нанију Пољанецу поједини експонати из Рогашке Слатине не ретко се могу видети и на музејским изложба у Србији, јер Људски музеј их несебично позајмљује.

Претражујући текстове по интернету, пронађох и податак да је Нани Пољанец са својим словеначким пријатељима прикупљао добровољне прилоге за организацију културних догађања у Србији. Ту видех да Нани не обележава само датуме у везане за династију Карађорђевића, већ и за Обреновића.

Све то прати и озбиљна издавачка делатност са изузетном монографијом са фигуралним споменицима Карађорђевића у Словенији.

На крају још једно нужно питање:

Како се одужити јединственом амбасадору српске историје и културе Нанију Пољанецу?