Osporavanje „Srpstva“ jednog bogoslovlja

Piše: o. Darko Ristov Đogo

Osporavanje „Srpstva“ jednog bogoslovlja izvedeno oponiranjem „univerzalnosti bogoslovlja“ pojmljene kao metafizička apstraktnost i „partikularnosti“ onog srpskog zasnovana je ne na hrišćanskim već drugačijim bogoslovskim premisama – u središtu takvog rezona stoji pretpostavljena agnostička neprijemčivost Božanskog (ili pak neka teška ontološka kamenitost, božanska neljudskost – potpuno strana hrišćanskoj teologiji) zapravo uzrokovana ne toliko platonističkim ili gnostičkim obzirom da se ono Božansko ne iskvari u dodiru sa ljudskim istorijskim iskustvom, koliko unaprijed datom premisom da „ono srpsko“ ili nema šta da kaže Bogu ili, ukoliko ima, to neće biti ništa lijepo.

Problem je, dakle, u „srpskom“, pa se hijatus između teologije i srpstva konstruiše zbog aprirono pretpostavljene „sposobnosti“ Srpstva da djeluje koruptivno i destruktivno na sve – uključujući i na Boga.

(iz spisa koji upravo završavam…)