Осма медаља: Давор Штефанек
1 min read
Да ли ће у Рио де Жанеиру 32-годишњи трофејни пост бити прекинут у овом тренутку зависи само од 30-годишњег Давора Штефанека, јединог нашег рвача који је до сада изборио олимпијску визу и он од тог „задатка” не бежи, али сигуран је да неће бити једини наш рвач на наредним олимпијским играма.
Прошле године први пут постали сте шампион света, а ове године освојили сте бронзану медаљу и сврстали се међу кандидате за победничко постоље у Рију. Како то утиче на ваше планове?
Овог пута очекујем пуно од наступа на олимпијским играма: прво да дођем до финала што је сасвим реално и, да тако кажем, обавезно, а затим и да освојим медаљу. Постоји само један услов , а то је да не доживим неку озбиљну повреду. У том случају биће све ОК.
На Светском првенству показало се и у вашем случају да је лакше освојити злато него га одбранити. Да ли сте потпуно задовољни освојеном бронзом и олимпијском визом?
Наравно да сам задовољан бронзаном медаљом, јер је у рвању а и у мојој категорији до 66 килограма конкуренција изузетно велика. О томе сведочи и то што сам само ја од четворице освајача медаља са прошлогодишњег првенства освојио медаљу и ове године и потврдио да се налазим у у врху светског рвања, као и да имам реалне шансе да освојим олимпијску медаљу.
Шабан Сеиди је једини од југословенских рвача четири пута учествовао на играма, а ви ћете се са три учешћа придружити легендама нашег рвања грчко римским стилом Браниславу Симићу, Боривоју Вукову и Стевану Хорвату. Како данас гледате на ваше наступе у Атини 2004. и Пекингу 2008?
У Атину сам отишао као дете… У Пекингу сам био старији и искуснији, али месец и по пре одласка на Олимпијске игре десио ми се страшан пех. Пукла ми је „задња ложа” и месец дана сам био ван строја. Та присилна пауза се одразила на мој наступ па сам изгубио од Узбекистанца Арипова, ког сам у финалу олимпијских квалификација лако победио тушем иако ми је „искочио палац” на руци. У Пекингу Арипов и ја смо рвали нерешено, али он је добио меч на предност и отишао даље…
