Посланици опозиционих партија у скупштинском Одбору за економију, финансије и буџет тражили су од представника Комисије за хартије од вриједности КХОВ да поднесу колективну оставку, јер сматрају да су они одговорни за стање на црногорском тржишту капитала.
Посланик Позитивне Црне Горе Младен Бојанић је на сједници Одбора казао да се оправдање за постојеће стање на тржишту капитала, које води његовом распаду, не може тражити у законској регулативи, већ да је за то одговорна КХОВ, преноси агенција Мина.
,,Представници КХОВ-а треба да поднесу колективну оставку, па да се онда крене са измјеном законске регулативе у тој области“, рекао је Бојанић на сједници Одбора који није подржао Годишњи извјештај о раду Комисије и стању на тржишту хартија од вриједности са финансијским извјештајем за прошлу годину.
Он сматра да КХОВ, која већ 12 година ради у истом саставу, од старта није формирана на прави начин, као и да у Извјештају о њеном раду за прошлу годину не види ништа добро, с обзиром на чињеницу да су губици за прошлу и 2012. годину достигли скоро милион еура.
,,Шта још треба да се деси па да признате да сте одговорни за постојеће стање на тржишту капитала“, питао је Бојанић.
Посланик Демократског фронта ДФ Милутин Ђукановић тври да тржиште капитала у Црној Гори не постоји, док је приватизација криминални и коруптивни процес који је државу оставио без привредних добара.
,,Кад тад, било која власт у Црној Гори имаће обавезу да утврди шта се десило са имовином која је некада била државна. Ко је за то крив? Крива је Влада, која ведри и облачи, а блиским партнерима обезбјеђује све“, истакао је Ђукановић.
Он је навео да је КХОВ постала сама себи сврха и да свој посао не обавља на прави начин, због чега би њени представници требало да поднесу колективну оставку.
Посланици нису истражни органи
Ђукановић је, на коментар посланика Демократске партије социјалиста ДПС Зорана Јелића да би свако ко има сазнања о томе да је приватизација у Црној Гори била корупционашка требало да то докаже, саопштио да посланици нијесу истражни органи.
,,То је посао тужилаштва. Посланици су ту да указују на грешке које уоче“, рекао је Ђукановић и додао да ни један приватизациони процес који је разматран на сједницама скупштинске Комисије за праћење и контролу поступка приватизације није добио позитивну оцјену.
Јелић је казао да то није тачно и да Комисија за праћење и контролу поступка приватизације оцјењује да ли је приватизациони поступак урађен у складу са законом, а на да ли је он био успјешан.
Он сматра и да кључни проблем када је ријеч о постојећем стању на црногорском тржишту капитала чињеница да је колатерал, који се као обезбјеђење за кредите налази код одређених банака, представља најликвидније и најквалитетније хартије од вриједности.
Јелић је навео и да би требало урадити све што је неопходно да се обезбиједе подстицајне мјере које би допринијеле да добровољни приватни пензиони фондови у Црној Гори заживе.
Посланик Социјалистичке народне партије СНП Александар Дамјановић тражио је од представника КХОВ-а да објасне ситуацију у вези са трансформацијом инвестиционог фонда Тренд, као и ко је одговоран за одлагање усвајања закона о тржишту капитала.
Предсједник КХОВ-а Зоран Ђикановић саопштио је да се пред Управним судом тренутно води спор када је ријеч о фонду Тренд, који из одређених административних разлога није трансформисан.
Он је објаснио да су нови власници фонда безуспјешно покушали да га региструју у Централном регистру привредних субјеката (ЦРПС), због чега се сада води судски поступак.
Нови власници фонда нијесу могли да га региструју у ЦРПС-у јер се тамо као извршни директор Друштва за управљање и даље води Михаило Маџаревић, који више нема удјела у Тренду, нити обавља ту функцију. На основу њиховог захтјева, у току су поступци који би требало да омогуће да се поништи старо рјешење о ликвидатору фонда.
Ђикановић је оцијенио да је црногорско тржиште капитала у прошлој години функционисало у отежаним околностима, због дуготрајне економске кризе, што је допринијело смањењу укупног промета.
Он је навео да је укупан промет на Монтенегроберзи у прошлој години био шест одсто мањи него у 2012. години и износио око 30 милиона евра, што је посљедица процеса трансформације инвестиционих фондова, али и чињеница да је добар дио колатерала код банака био замрзнут.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
