Од Београда до Беча за два сата: Једна железница за целу Европу

Ако буде реализован пројекат ултра брзих возова, који је настао на иницијативу угледног Бечког института за међународне економске студије, најсавременија железница повезала би све крајеве Старог континента.

Новом железничком мрежом, предвиђеном програмом европског опоравка од КОВИДА-19, ишло би се брзином између 250 и 350 км/х. Од Београда до Берлина, који су удаљени 1.250 километара, возом би се ишло око 4 сата. Путовање до Беча трајало би око 2 сата, док би се на грчко море, у Солун, стизало за петнаестак минута више, преноси Блиц.

Бечки институт у свом предлогу наводи да би ова мрежа могла буде изграђена током 2020-их, односно у року од једне деценије.

Кроз Србију би ишло укупно 448 км пруге, за чију изградњу је потребно 14,9 милијарди евра. Наша земља нашла би се на линији Берлин-Никозија, на којој су предвиђене две петље (Беч и Софија) и којом би се воз у једном смеру кретао од Немачке, кроз централну Европу – Чешку Републику, Аустрију, Мађарску – затим даље кроз Србију, Румунију, Бугарску, Северну Македонију и Грчку, све до Кипра са којим би постојала морска веза трајектом.

У другом смеру воз би пролазио и кроз Албанију, Црну Гору, Босну и Херцеговину, Хрватску и Словенију, чиме би практично био повезан цео Западни Балкан.

Кроз шест земаља нашег региона које су наведене у плану, требало би да прође укупно 1.564 км пруге, за чију је изградњу потребно око 1,1 билион евра. После Србије, најдужа деоница била би кроз БиХ – 340 км, која је уједно и друга најскупља – 10,06 милијарди евра.

Нова европска мрежа ултра брзих возова (Ултра-рапид-траин, УРТ) обухватила би четири железничке линије, које би повезале главне градове ЕУ и земаља (потенцијалних) кандидата за чланство у ЕУ са Западног Балкана.

Реч је о следећим релацијама – зелена линија: Даблин-Париз, уз морску везу трајектом између градова Корк и Брест; црвена линија: Лисабон-Хелсинки, уз петљу која обухвата Рурску област у Немачкој; плава линија: Брисел-Валета, од севера до југа Европе; и браон линија: Берлин-Никозија, уз морску везу трајектом између Пиреја и Пафоса, и са петљом која би обухватила Беч и Софију.

Брзи возови, мања загађеност

Просечна брзина била би повећана на 250 до 350 км/х, за разлику од тренутних брзина које се на појединим деоницама крећу знатно испод 200 км/х. То значи да ће путници од Париза до Берлина стизати за четири сата, што би авио-саобраћај практично учинило застарелим и непотребним за већину унутаревропских путовања. У предлогу се наводи да би тако била смањена и емисија ЦО2, за 4 до 5 процената, а били би увећани и теретни капацитети железнице.

Нова мрежа, са системом дуплих колосека и великих брзина, требало би да буде усклађена са постојећим железничким мрежама, а тамо где је могуће, биће адаптирана већ постојећа инфраструктура.

Укупна инвестиција за 18.250 км пруге у овој мрежи процењена је на 1.100 милијарди евра, односно око 60 милиона евра по километру. Браон линија, између Берлина и Никозије, на којој се налази Србија, била би дуга 5.700 км и коштала би укупно 249 милијарди евра.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: