Обијање бубрега

Пише: Мишо Вујовић

Не подржавам насиље. Било какво, нарочито се гнушам рушилачко-пироманског начина показивања незадовољства. Паљење скупштине асоцира на Хитлерову пироманију са Рајхстагом и нацистичко преузимање власти. Свесни смо шта нам је донео огањ у Скуптини 5. октобра 2000. године.

Народ је оправдано гневан и своје незадовољство изражава грађанским протестом пред парламентом. Револтирани грађани, таквих је деведесет посто на овом протесту, од куће нису понели каменице, коктеле, бакље или димне бомбе. Дошли су да мирно изразе протест због безмало слома здравственог система и покушаја поновног ограничења слободе кретања. Власт заједно са Кризним штабом је за кратко време успела да постигне серију аутоголова, непромишљено и неспретно укидајући санитарно – здравствене мере. Та несмотреност, по већини, мотивисана одржавањем избора, многима је дошла главе. Побеђани вирус се повампирио као некада разбијене терористичке банде на Космету. Народни бунт искористиле су групе хулигана и још неидентификовани батинаши као коловође напада на полицију.

Поново је народ испао грбав. Револт грађана је некима добродошао да заталасају Србију, да се нередима изврши додатни притисак пред предстојеће преговоре о Космету или боље рећи о ултимамативном признању што ЕУ захтева од Србије. Нисам склон да поверујем да је криза увезена са истока. Исток је широк појам исто колико и Русија. Сцене са улица Београда по суровости подсећају на немире широм САД. Дубока држава подједнако брани своје позиције и на Балкану и у Њујорку. А немире су неки увек добро обавештени аналитичари већ најавили. Тек толико да се види да Срби у Црној Гори нису дискриминисани. Добијају батине и код куће. Србија и поред свих уступака, извињења, ликвидације војске и војне индустрије, није престала да буде мета.

Њено рашрафљивање планирано је још Лондонским мировним споразумом, али је рачуне помрсио Вудру Вилсон а мегаломанија краља ујединитеља само је исцртала границе агоније чији ће епилог тек наступити. Сценарио каменовања или линча полиције, која ће више од два часа бити изложена салви пројектила из поменутог арсенала, “донетог од куће” осмишљен је да се полиција начини жртвом како би њена бруталност колико толико имала оправдање. Не искључујем могућност напада на полицију да би се управо изазвала овако насилна реакција појединих припадника МУП-а. Улогу маскираних батинаша свакако треба разјаснити. Наравно, главни виновници сукоба са полицијом, на време су се повукли, а гнев разјарених полицајаца, излио се на део народа који није нападао припаднике полиције.
Бруталност појединаца и дела снага за разбијање демонстрација, може се упоредити само са преторијанском гардом или израелским специјалцима на окупираним палестинским територијама.

Слика насиља на улицама Београда обишла је свет. Фридом хаус је већ поставио дијагнозу о угрожености демократије у Србији.
“Квалитет демократије у Србији пао је са слободе на делимичну слободу. Медије и институције у потпуности конзумира једна странка”, наводи се у извештају, који објављује Њујорк Тајмс, наводећи да су то највећи протести везани за пандемију у Европи од почетка кризе.

Да ли ће се парламент у коме готово да нема опозиције преселити на улицу тешко је одговорити, али је извесно да ће протести из деведесетих поново оживели. Да ли ће полиција поново “енергично” реаговати зависи од искључиво од курса којим ће се кретати власт у наредном периоду. Уколико су тежње за придруживањем ЕУ и даље део политичких стремљење председника Вучића, овакав испад се не сме поновити. Уколико држава мења политичке приоритете, све је могуће. Криза и нестабилност изазвани експлозијом пандемије су незаобилазни, те ће свако таласање представљати доливање уља на већ запаљену ватру

Опозиције у парламенту нема, народ је будан, тргови отворени.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: