Обијање бубрега
1 min read
Пише: Мишо Вујовић
Не подржавам насиље. Било какво, нарочито се гнушам рушилачко-пироманског начина показивања незадовољства. Паљење скупштине асоцира на Хитлерову пироманију са Рајхстагом и нацистичко преузимање власти. Свесни смо шта нам је донео огањ у Скуптини 5. октобра 2000. године.
Народ је оправдано гневан и своје незадовољство изражава грађанским протестом пред парламентом. Револтирани грађани, таквих је деведесет посто на овом протесту, од куће нису понели каменице, коктеле, бакље или димне бомбе. Дошли су да мирно изразе протест због безмало слома здравственог система и покушаја поновног ограничења слободе кретања. Власт заједно са Кризним штабом је за кратко време успела да постигне серију аутоголова, непромишљено и неспретно укидајући санитарно – здравствене мере. Та несмотреност, по већини, мотивисана одржавањем избора, многима је дошла главе. Побеђани вирус се повампирио као некада разбијене терористичке банде на Космету. Народни бунт искористиле су групе хулигана и још неидентификовани батинаши као коловође напада на полицију.
Поново је народ испао грбав. Револт грађана је некима добродошао да заталасају Србију, да се нередима изврши додатни притисак пред предстојеће преговоре о Космету или боље рећи о ултимамативном признању што ЕУ захтева од Србије. Нисам склон да поверујем да је криза увезена са истока. Исток је широк појам исто колико и Русија. Сцене са улица Београда по суровости подсећају на немире широм САД. Дубока држава подједнако брани своје позиције и на Балкану и у Њујорку. А немире су неки увек добро обавештени аналитичари већ најавили. Тек толико да се види да Срби у Црној Гори нису дискриминисани. Добијају батине и код куће. Србија и поред свих уступака, извињења, ликвидације војске и војне индустрије, није престала да буде мета.
Њено рашрафљивање планирано је још Лондонским мировним споразумом, али је рачуне помрсио Вудру Вилсон а мегаломанија краља ујединитеља само је исцртала границе агоније чији ће епилог тек наступити. Сценарио каменовања или линча полиције, која ће више од два часа бити изложена салви пројектила из поменутог арсенала, “донетог од куће” осмишљен је да се полиција начини жртвом како би њена бруталност колико толико имала оправдање. Не искључујем могућност напада на полицију да би се управо изазвала овако насилна реакција појединих припадника МУП-а. Улогу маскираних батинаша свакако треба разјаснити. Наравно, главни виновници сукоба са полицијом, на време су се повукли, а гнев разјарених полицајаца, излио се на део народа који није нападао припаднике полиције.
Бруталност појединаца и дела снага за разбијање демонстрација, може се упоредити само са преторијанском гардом или израелским специјалцима на окупираним палестинским територијама.
Слика насиља на улицама Београда обишла је свет. Фридом хаус је већ поставио дијагнозу о угрожености демократије у Србији.
“Квалитет демократије у Србији пао је са слободе на делимичну слободу. Медије и институције у потпуности конзумира једна странка”, наводи се у извештају, који објављује Њујорк Тајмс, наводећи да су то највећи протести везани за пандемију у Европи од почетка кризе.
Да ли ће се парламент у коме готово да нема опозиције преселити на улицу тешко је одговорити, али је извесно да ће протести из деведесетих поново оживели. Да ли ће полиција поново “енергично” реаговати зависи од искључиво од курса којим ће се кретати власт у наредном периоду. Уколико су тежње за придруживањем ЕУ и даље део политичких стремљење председника Вучића, овакав испад се не сме поновити. Уколико држава мења политичке приоритете, све је могуће. Криза и нестабилност изазвани експлозијом пандемије су незаобилазни, те ће свако таласање представљати доливање уља на већ запаљену ватру
Опозиције у парламенту нема, народ је будан, тргови отворени.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
5. Oktobar je delo britanske i nemacke. Marionete dosle na vlast i posle 12 godina sve unisteno. Gutane zabe, mrsena muda, punjeni dzepovi, prodato sve sto je se moglo, kralo se, kraduckalo, priznat Kosmet, srbi glasali da ne zivec sa srbima, ekonomija od obecanih 1000 eur do najnizih primanja u reguinu, kod Putina trazeno da se u Tuzli napravi gasno cvoriste, izvinjavalo se hrvatima sto su nas proterali, dato da EU a ne UN resava zivote srba,….
5.oktobra srbija se obratila istom ovom rezimu jezikom koji je taj rezim jadino i razumeo. cilj i svrha 5.oktobra nije bilo paljenje skupstine. pre neki dan se zadimilo u skupstini novog sada. mozemo da kazemo da su to uradili rezimski ljudi ubaceni u proteste a mozda je to uradjeno iz ogorcenja koje se nakupilo u ljudima, jer iz te zgrade je izazila zandarmerija da ih bije. ako gradjani ne mogu da udju u zgradu svoje skupstine po kom osnovu istu koristi zandarmerija da bi izlazila iz nje i jurisala na narod. jer je ta zgrada, ni kriva ni duzna, eksponent rezima i iz nje izlazi svako zlo koje im iz dana u dan unistava zivote. a danas ih jos satire od batina. svakako da nasilje nkome ne donosi dobra, ali ostar i odlucan odgovor je jedino sto rezimi u cg i srbiji razumeju. kada je srbija u pitanuju, sedenje ispred skupstine je sedenje na preduge staze i narod se osipa i na tu kartu igra milov brat blizanac. pored svih mana 5.oktobar je u globalu pokazao koji je jedini nacin kako se obradjuju momci koji nece da se dozovu pameti. i danas mi je zao sto nije osvanuo 6. oktobar, jer je u toj noci cela srbija mislila da su ovo poslednji suzavci koje guta. voleo bih da ovo sedenje pred skupdtinom da neki rezultat, ali mislim da ova vlast nema prevodioca za ovaj gandijevski recnik. mozda je indija u svom istorijskom kalendaru imala uracunato vreme za takav nacin borbe. bojim se da srbski kalendar nema toliko listova. moze neko da bude svestan sta mu je doneo oganj u skupstini 5 . oktobra, ali mora isto tako da bude svestan sta je odneo. bar na kratko.
U Srbiji još nije zrelo za promjenu, bili nasilno, bilo mirnim putem.
Još obični ljudi nisu shvatili pogubnost režima, koji se maskira nekim imaginarnim ekonomskim uspjesima i lažnim nacionalizmom. Ovi protesti će se završiti bez rezultata, ali će značiti korak naprijed u osvješćivanju naroda.
U C.G. slično stanje traje godinama, tek zadnjih mjeseci postaje jasno da je zrelo za promjenu. Vučić ima još koju godinu relativno mirnog vladanja, nakon čega slijedi grubo izvrtanje njegove fotelje.
а где су ту дахије – нико још не спомену главне руковаоце свим наопаким дешавањима, руковаоце већег и популарисаног дела опозиције, већим и кључним деловима државног апарата – квинташе, амбасадоре квинте
СЈАЈНО!