Obeležen dan zaborava i sramoćenja orahovačkih žrtava (VIDEO)

Uigranim scenskim nastupima u formi bogosluženja i odavnja počasti, samozvani predstavnici Srba sa Kosova i Metohije, nametnuti od strane Vlade u Beogradu, uspešno su izveli predstavu povodom dana stradanja Srba iz Orahovca.

Stradanje srpskog naroda, koje je najezivije i čak jedino po svojoj surovosti posle fašističke Nemačke i njenog sistema likvidacije iz Drugog svetskog rata, popljuvano je i uniženo kao nikada do sada.

Čin prihvatanja i odobravanja zverskog pokolja srpskih žrtava, skriven pod maskom „sećanja“ na njih, izveden je pred očima celog srpskog naroda. Mediji su događaj preneli kao dan sećanja ali on to nije i to iz više razloga:

– U toj ceremoniji učestvuju predstavnici šiptarskih institucija koje su ostvarenje cilja za koji su Srbi ne samo ubijeni već nepotrebno zverski mučeni trpeći jezive strahote.

– Predstavnici tih institucija su Srbi, uglavnom sa prostora Kosova i Metohije pa čak i komšije i rođaci tih žrtava.

– Na zvaničnim šiptarskim sajtovima sa KiM, koji obaveštavaju „građane o radu lokalnih samouprava“ odnosno neustavnih paralelnih institucija šiptarskih separatista, posebno šiptarske „opštine Orahovac“ – nema ni reči o stradanju Srba.

– Farisejska bogosluženja služili su predstavnici nezakonite i uzurpirane Eparhije raško – prizrenske koja aktivno radi na uspostavljanju NATO tvorevine na prostoru južne srpske Pokrajine Kosovo i Metohija.

– Mediji izveštavaju delimično o ovom događaju. U svetlu dnevnopolitičkih događaja tobož dajući a u stvari oduzimajući na važnosti značaja sećanja na orahovačke žrtve i njihovo stradanje.

– „Krivudavom stazom izveštavanja“ zaobilazi se strašna i jeziva istina o pobijenim Srbima iz Orahovca. To jest, niko ni jednom jedinom rečju nije pomenuo da su svi Srbi iz ovog mesta oteti i odvedeni u selo klečka gde su živi spaljeni, pre toga zverski mučeni, masakrirani, prebijani, odsečeni im delovi tela. Žene najčešće silovane muškarci klani ili, i jedni i drugi kao i nekoliko dece  živi baćeni u peći za dobijanje kreča  – improvizovane krematorijume!

– U ovome po prvi put učestvovale i „Žene u crnom“. Nevladina organizacija srodna takozvanom „Fondu za humanitarno pravo“ koji je tražio oslobađanje braće Mazreku, nažalost i izdejstvovao po nalogu Zapada, a koji su ubistva priznali pred kamerama kao i silovanje dvojčica.

Njihovo prisustvo, kao i učešće sveštenstva uzurpirane ERP koje je juče proslavilo Bajram, i predstavnika „institucija“ šiptarskih separatista, trebalo je da znači priznanje i odavanje pošte srpskim žrtvama ali je stvarna pozadina toga navlačenje zavese zaborava i banalizacija stradanja Srba odnosno svođenje na „žrtve sukoba i ratnih dejstva“.

To jest, gotovo prirodnu smrt s obzirom na okolnosti u kojima su stradali. Niko ne pominje da su ti Srbi bili živi spaljivani u pećima za kreč u selu Klečka.

Tok događaja od jula do avgusta 1998., i kasnije

Cilj šiptarskih terorista bio je da osvoje barem jedan veći grad. Izbor je pao na Orahovac. U njemu tada nije bilo garnizona VJ niti jače stanice policije.

Napad na Orahovac je počeo 17. jula 1998. godine. Pripadnici MUP-a Srbije bili su blokirani u tamošnjoj stanici i hotelu.

Zanimljivo je da u Orahovcu žive Šiptari, direktni potomci Srba koji su prihvatili islam. Njihov govor je u to vreme, u dobroj meri i danas među starijim žiteljima, predstavljao najstariju živu sačuvanu verziju srpskog jezika.

Ali koliko se i biće u čoveku promeni sa izdajom Boga dokazali su i ovi „Albanci“. Tokom okupacije sela oni su zamolili svoje poznanike Srbe koji su branili svoje kuće i porodice u napadnutom gradu, da bace oružje i da se predaju garantujući im slobodu i živote. Verujući Albancima, svojim komšijama, Srbi su tako i učinili. Ne samo da nisu pretpostavljali kako će završiti već je njihov kraj bio buđenje nacističkih metoda iz Drugog svetskog rata.

Posle dvodnevnih borbi, vojska i policija su ponovo ovladale Orahovcem.

OVK se povukla prema Mališevu i Drenici i sa sobom kao taoce odvela oko 80 ljudi uključujući i monahe iz manastira Zočište.

Posredovanjem Međunarodnog Crvenog krsta oslobođeno je 40-tak žitelja, uglavnom žena i dece a ostali su se vodili kao nestali. Međutim, oni su sa još oko stotinu drugih zarobljenih Srba u okolnim mestima, odvedeni u Klečku gde je bila jedna od baza terorista OVK.

Iživljavajući se svakojako, šiptarski teroristi su svakodnevno likvidirali po 10-15 srpskih civila i(li) pripadnika srpskih snaga bezbednosti koje su žive uhvatili. Kasnije su tela paljena u peći za kreč, radi prikrivanja ovog užasnog zločina.

Srpska policija je 27. avgusta 1998. otkrila zločin u Klečki. Osim tragova ljudskih ostataka, u samom krematorijumu ostalo je i nekoliko delimično spaljenih tela.

Tom prilikom su uhapšeni i Ljuan i Bekim Mazareku (jedan od njih govori u ovom video prilogu) 2. avgusta 1998. godine, pa su sprovedeni u istražni zatvor u Nišu.

Nakon okončanog dokaznog postupka, koji je trajao godinu dana, veće petorice Okružnog suda u Nišu, jednoglasno je 18. aprila 2001. godine donelo presudu kojom se Ljuan i Bekim Mazreku oglašavaju krivim za krivično delo terorizma i osuđuju na maksimalnu kaznu zatvora u trajanju od po 20 godina.

Fond za humanitarno pravo tada je ukazao da je Okružni sud u
Nišu „osudio kosovske Albance iz Mališeva Ljuana i Bekima Mazrekua za krivično delo terorizma bez ijednog dokaza o njihovoj krivici“.

U obrazloželju presude predsednik veća Milimir Lukić, između ostalog je rekao:

„Kada sam dobio predmet optuženih Ljuana i Bekima Mazrekua i pročitao opis dela za koje se njih dvojica terete bio sam u neverici da prihvatim da iko može počiniti tako strašan zločin u ime  bilo  kakvog  cilja.  Međutim, činjenice utvrđene na ovom suđenju su neumoljivo ukazale da su se dogodili strašni zločini u selu Klečka i otkrili njihove počinioce, a to su Ljuan i Bekim Mazreku“.

U Srbiji je od samog trenutka pronalaska krematorijuma i logora za Srbe u Klečki, bilo opovrgavanja tog događaja bez obzira na svu strahotu. Evo jednog javnog primera:

Odgovor na ovo pitanje, da je želeo, Nenad Čanak je mogao mnogo ranije da otkrije, ali ne samo Čanak. Zaključujući obrazlaganje presude braći Lukić, je rekao:

„Svedoka najstrašnijeg čina ove tragedije, masovnog streljanja civila, žena i dece nema, neće ga ni biti, jer niko nije preživeo da bi o tome mogao svedočiti. Svedočiti mogu jedino egzekutori, njihovi dželati što u ovom postupku čine za sada samo ova dvojica.“

„Nemam šta da kažem, videćemo pred sudom u Hagu“ rekao je u sudnici nakon izricanja presude, uz smešak i raširenih ruku, Ljuan Mazreku.

Kada je 24. marta 1999. otpočelo bombardovanje SR Jugoslavije, albanski teroristi iz OVK su ponovo u selu Klečka ubijali Srbe i bacali ih u kreč. Tako su 4. aprila ubijeni srpski policajci N. Đ i V. M.

Braća Mazreku, kao i još oko 200 stotine šiptarskih terorista i zlikovaca, oslobođeno je tokom 2001. godine na insistiranje zapadnih vlada a uz angažovanje Fonda za humanitarno pravo Nataše Kandić.

Vest o sećanju na ove stravične zločine i nacističko zverstvo šiptarskih terorista, objavljena je u srpskim medijima juče u, bukvalno, desetak redova.