Nova knjiga nagrađivane Vesne Kapor „Maša i medvedi“ na beogradskom sajmu knjiga u četvrtak!

Nova knjiga nagrađivane književnice Vesne Kapor, roman Maša i medvedi objavljena je u izdanju Vukotić medija. Na  beogradskom Sajmu knjiga autorka će potpisivati knjigu u četvrtak, 26. oktobra od 14.00 do 16.00 na štandu izdavača, a predstavljanje knjige održaće se tog istog dana na štandu Predstavništva  Republike Srpske u 16.30.

O knjizi i potrebi pisanja priče o savremenom trenutku u kome je čovek čoveku  uvek „prekrupan ili presitan“ i u kome je teško živeti po principima moralnosti autorka kaže:

„Junaci ovog romana su neobjavljena knjiga, junakinja iz te knjige i spisateljica iste. Ta narativna ravan zapravo je samo scena preko koje se oslikava naš svet kao košnica i kao apokalipsa. Priča je ovo o tome kako se ukidaju morlanost i saosećanje, a slavi egomanija i konzumerizam; o tome kako uprkos ideji da – svako može sve – zapravo postoje nevidljive poluge moći i  čovek za čas, bez obzira šta i koliko vredi – postaje nevidljiv. Glavna junakinja Rista Srdić je konzervativni pobunjenik  u svetu globalnih previranja, ali i u svetu tradicije.  U romanu se prepliće više likova, odvijaju se polemički razgovori među njima,  pretresaju se nove i stare ideologije, smenjuju vremenske perspektive i prepliću motivi iz istorije i sadašnjosti. Sve u Ristinom svetu megalopolisa vrvi od događaja, mešaju se perspektive, sve je kao na traci, u haosu i višeglasju, ipak,   Rista čezne za drugčijim životom i svetom u prirodi, za časovima tišine i melanholije. Humor i ironija, komične zabune, bezbroj peripetija, takođe,  deo su pripovednog toka u kome neutralni pripovedač piše o Risti, a Rista strastveno o Maši.

Ovo  je priča o igri moći i snazi i istrajnosti pojedinca. O vremenu i ljudima koji dokidaju, po ko zna koji put Boga, zauzimaju njegovo mesto, ali ipak – izvan njihovog domašaja stvari se odvijaju drugačije.

Moji junaci su uvek obični ljudi koji tvore istoriju, ne posežem za poznatim ličnostima, zanimljive i važne su mi muke naše „običnosti“. Među takvima bezbroj je velikih i važnih priča. U ovom rukopisu konkretno jedna žena odlučuje da krči svoj put sama do kraja, do ostvarenja svog sna. Ona ne pripada nikakvom establišmentu, nikakvom pokretu; njena putovanja odvijaju se preko jutjuba i čitanja, preko slušanja muzike. Ipak, ako bi morala da se identifikuje s nekim to bi bila Nadežda Petrović o kojoj kao o uzoru Rista pripoveda.

Crtani film, zapravo, narodna ruska priča o Maši i medvedu kao čistoj i zavodljivoj formi prevazilaženja nedaća javljaju se Risti kao mogućnost i način opstanka, i ona gleda taj crtani preko koga obnavlja veru  da je svet dobro mesto i da je svaka prepreka put ka sazrevanju.  Verovati, i teške stvari pretakati u svetlost, činiti da, uprkos tome što su savremenom čoveku ljudi uvek ili „presitini ili prekrupni u kadru“, nadvlada ono Božje seme i dah u  nama – suština je Ristine pobune u svetu apokalipse.“

A o pisanju i objavljivanju ovakve knjige u vreme potiranja tradicionalnih vrednosti i uspostavljanja paradigme novog sveta i vremena, svoje utiske zabeležili su književni kritičari:

„Premda je u svojoj prethodnoj prozi Vesna Kapor pored tematizovanja epohalnih kretanja na našim prostorima često prikazivala promišljanja i proživljavanja savremenih junaka u njihovom svakodnevnom kontekstu, u novom romanu Maša i medvedi taj savremeni trenutak ima dominantno mesto, a slike tragičnih ratnih dgađanja devedesetih godina ovde su prisutne kao povremene refleksije glavne junkinje. Mikrokosmos te junakinje je savremena književna scena u kojoj ona, kao urednica emisije iz kulture i spisateljica, traži svoje mesto. Dok kroz niz komičnih i autoironičnih situacija Rista Srdić nastoji da se izbori za svoj neobjavljeni rukopis, priča o pisanju postaje priča o (ne)mogućnostima obične žene bez moći – političke, finansijske, ideološke, da se ostvari u profesiji koju je odabrala. Ovu prilično sumornu temu Vesna Kapor promišlja izrazito vedrim tonovima, depatetizujući je na taj način i dajući joj novi smisao. Aktiviranjem mehanizma romana u romanu, ona uspeva da kroz lik Maše, koja izlazi iz romana koji piše glavna junakinja Rista, postigne sve ono što stvarni lik u stvarnom životu ne bi mogao da uradi. Preplitanjem stvarnosti i fikcije, života i crtanog filma, Vesna Kapor donosi jednu uzbudljivu naraciju kojom tangira sve važne tačke savremenog života – od radosti stvaranja, preko tuge zbog stradanja, ljutnje zbog igara moći i uticaja do zdravlja koje donosi pobuna makar ona bila samo deo večnog ludusa.“  Nataša Anđelković

„Novi roman Vesne Kapor Maša i medvedi ispleten je, kao svojevrsni venac priča, oko simpatično rasejane i zajedljivo prkosne novinarke i spisateljice Riste Srdić. Doživljavajući okolnosti u kojima živi kao literaturu, a sebe kao književnu junakinju, njoj u časovima kada poželi da svom identitetu pridoda i ulogu pisca preostaje samo da pribeleži ono što je već tu: „Ovo je život. Prosto, da ti kažem, Rista je Rista. Živa i luda.” Međutim, taman kad čitalac pomisli da se obreo u romanu koji, kao i toliki drugi, tematizuje mučne procese koji se odvijaju između pisca i želje da se stvori književno delo, taj tek začeti horizont očekivanja razara metanarativno intoniranom opomenom glavnoj junakinji: „ovo nije o pisanju, nego o objavljivanju, šapuće joj na uvo, urazumi se”.

Negujući prozu, koja često menja vrstu takta u kojem se odvija, ali se nikada ne sapliće i ne gubi vlastiti korak, Vesna Kapor je novom knjigom – koristeći se strategijom koju jedan od junaka na poetički znakovit način dočarava rečima: „Ti sve s teme na temu skačeš!” – ne samo ispripovedala priču o Maši i medvedima, već je i dočarala čitav jedan ljudski i odveć ljudski svet.“  Nemanja Karović

„Autorka poznatog romana Nebo, tako duboko, Vesna Kapor, u svojoj najnovijoj knjizi Maša i medvedi, zahvata isto tako duboko, i nadasve hrabro kritički preispituje ključne teme tranzicione književne produkcije i naše savremenosti. Iako život njene dve junakinje, jedne realne Riste, druge izmaštane Maše, izgleda zbog autorkinog lirskim tonom i humorom osenčenog načina pripovedanja veoma zabavan, to se čini samo na prvi pogled, jer epoha koju one reprezentuju, duboko je prožeta kafkijanskom atmosferom i obeležena koruptnim književnim institucijama kao logističkim uslovima produkcije i recepcije književnosti s neizbežnim tranzicionim apsurdima, kako u ličnim životima njenih književnih junakinja, tako i u samoj književnoj produkciji. Pokušavajući da objavi knjigu, njena junakinja Rista, suočava se s preprekama izdavačke industrije i razotkriva kako u književnoj areni funkcionišu pobornici različitih oblika vladajućih ideoloških praksi, koje regulišu, ne samo finansijske i književne tokove, već stvaraju pisca, oblikuju ukus čitalačke publike i određuju temeljna načela rodnog i kulturnog identiteta. Naša autorka ukazuje na korumpiranost i nepravde moćnika iz književnog esnafa, koji određuju pravila igre i književne žirije koji dodelom zvučnih nagrada stvaraju imidž uspešnog pisca ante litteram, bez potvrde relevantne književne javnosti. Za Vesnu Kapor, pisanje je uzorna umetnička delatnost, ona i u svom delu Maša i medvedi  na svakoj stranici svedoči, da ostaje istinski posvećenik lepote priče i pripovedanja.“ Marinko Lolić

„U romanu Maša i medvedi Vesna Kapor nam se javlja s one strane ogledala. Tamo se srela sa Ristom i medvedima, raznim, i otuda nam šalje poruku da Svi misle da mogu biti pisci i frizeri. Tamo negdje duboko, s druge strane ogledalceta koje laže ko je najljepši na svijetu, gdje je kultura polje prezira, susreću se, a da se ne vide, junaci nepodloženih knjiga, neobjavljenih i neobjavljivih, nepročitanih ili pogrešno pročitanih rukopisa i mnogo puta medvjedima ispričanih priča. Kao što u ogluvljelo doba noći, Rista, Bojan i Vidak u vremenu u kome je Bog postao, odjednom, svima najbolji prijatelj, krišom od svakoga, sem od najboljeg prijatelja, mijenjaju pločice na vratima svojih domova tako se izmjenjuju Rista i Maša u životu i priči u toj nedokučivoj zrcalnoj stvarnosti.

Kada na obodu prve trećine romana jedne noći, a mnogo je noći u ovom romanu, Bojan zavapi Rista, napiši neku veselu knjigu, jednom… recimo, o nekoj Maši, čitalac očekuje nagli preokret, ponada se da će iz guštare teksta iskočiti okata junakinja najljepšeg crtaća na svijetu, ali umjesto toga… E to već morate sami pročitati.“ Saša Knežević

Vesna (Samardžić) Kapor rođena je u Nevesinju. Filološki fakultet završila u Beogradu. Objavila roman Tri samoće (SKZ, 2010, „Filip Višnjić“, 2011) i Nebo, tako duboko (SKZ, 2021.), te zbirke priča: Po sećanju se hoda kao po mesečini (Agora, 2014, „Filip Višnjić“, 2016), Venac za Oca (SKZ, 2018, 2019), i kratku prozu Kao što i vama želim (Povelja, 2016).

Dobila je nagrade: „Laza Kostić“, „Miloš Crnjanski“, „Danko Popović“ , „Kondir Kosovke devojke“, „Meša Selimović“, „Đuro Damjanović“ i „Zlatni beočug“.

Dobitnica je Povelje zahvalnosti Filološkog fakulteta u Beogradu za izuzetan doprinos i uspešnu saradnju u razvoju nastave, jezika, književnosti i kulture.

Proza Vesne Kapor prevedena je na ruski, makedonski, rumunski i mađarski.