Бојим се да ће прихватање независног Косова бити услов да Србија постане члан Европске уније. Србија према том захтеву, који постаје све доминантнији и видљивији, мора хитно да се постави новом државном платформом!
То у ексклузивном разговору за „Новости“ поручује Томислав Николић, председник Србије, који нас уверава да не постоји та власт која би признала отцепљење јужне покрајине.
На основу чега тврдите да ће потпис на косовску независност бити коначан услов Брисела?
– Од нас се тражи да потпишемо споразум са привременим институцијама самоуправе у Приштини којим бисмо регулисали међусобне односе. Од тога Немачка неће одустати. Тај захтев је доскоро био сакривен, али сада представља доминантно мишљење у Европи, нарочито од формирања садашњег састава Европске комисије.
Зашто мислите да се иза споразума са Приштином крије печат за одвајање Косова?
– Приштина тврди да је Косово независна држава и за то имају подршку земаља које су га признале. За нас је КиМ суштинска аутономија у оквиру Србије. Са таквим позицијама, не назире се коначни споразум. Ко би могао да попусти?
Јесте ли добили јасне захтеве да припремите јавност за признавање Косова?
– Неко је очекивао да ће Србију водити људи који ће да прихвате независност Косова. Сада је јасно да се Влада Србије и председник никада неће упустити у такав поступак. Шта преостаје? Да неко руши Владу и председника како би се нашли неки који ће пристати на све? Ако је услов да прихватимо независност Косова да бисмо постали чланица ЕУ, ми то нећемо прихватити. Нема тог блага, тих пара и злата за које бих пристао да се одрекнемо Косова.
Да ли се због таквог става Србије не отварају ни преговарачка поглавља?
– Истина је да се све се ломи на Косову, иако признање Косова није услов за преговоре. Испунили смо услове за отварање 34 поглавља, али преговори не почињу.
Да ли нам је 35. косовско поглавље наметнуто како никада не бисмо ни ушли у ЕУ? Када ће Србија донети нову државну платформу о КиМ коју сте ви најавили?
– Одмах после првомајских празника платформа би требало да се нађе на столу председника Владе. Влада ће рећи да ли је план остварив или не. Затим ће министри формално да одлуче да ли ће такав или нешто измењен предлог да упуте у Народну скупштину. Мислим да не смемо да се разиђемо по том питању.
Шта ће се десити ако, ипак, дође до суштинског разлаза?
Остаће на Влади да води спољну и унутрашњу политику, јер јој је то уставно овлашћење.
Имате ли идентичан став о Косову са премијером?
– Да. Не мислимо различито о Косову и Метохији.
Шта ће бити суштинска идеја нове платформе?
– Да Србија никада неће признати независно Косово. Да Србија у доброј вери преговара са институцијама Приштине и да заокружује суштинску аутономију за КиМ коју треба да регулише уставним законом. Предложићемо аутономију ЗСО у оквиру привремених косовских институција, као и институционалну везу са Србијом.
Хоће ли то коначно бити наше „црвене линије“?
– Тако је. Морамо јасно да кажемо које су то границе које нећемо прегазити. Да сви станемо иза те политике и да сви знају да је то Србија!
Зашто је ово прави моменат за нови државни план?
– Видимо да Приштина постепено формира своје институције. Инсистирају на питањима која се тичу и државности, а елиминишу српски утицај на Косову у погледу власништва над имовином, енергетиком. Игноришу договор о ЗСО. Покрећу се питања о „великој Албанији“. Нема више чекања.
Упозоравате ли стране државнике да снови о „великој Албанији“ почињу да се остварују?
– Све западне саговорнике годинама убеђујем да постоји опасност од тога. Сви су ми говорили да ЕУ то никада неће дозволити. Питао сам их – а шта ако Косово које сте признали и Албанија организују референдум о уједињењу? Како бисте их спречили? Сада видимо благ одговор Запада на агресивно испољавање жеље за уједињењем. Сумњам у искреност оних који су тврдили да неће дозволити стварање „велике Албаније“.
Како да се Србија постави према том опасном пројекту?
– Зашто се не би створио балкански савез за спречавање стварања „велике Албаније“ и да у њему буду Србија, Црна Гора, Грчка и Македонија. Те државе треба да се изјасне да ли ће да заступају тезу да нема отцепљења државних територија. Македонији и Црној Гори би било политички тешко да се тако позиционирају, јер су већ признале Косово.
Колики је значај за нашу државу што ћете бити са представницима Војске Србије на Паради победника 9. маја у Москви?
– Свако ко нас позове на обележавање победе над фашизмом и нацизмом, заслужује наше присуство. Француска је звала нашег министра за борачка питања и пет војника па су отишли. Русија је звала председника Републике и 77 војника и бићемо на Црвеном тргу.
Јесте ли имали из Европе препоруке или претње да не идете у Русију?
– Постоје врата на која можете и врата на која не можете да уђете. На врата Андрићевог венца не може да уђе ни савет који није тражен, а камоли претња или притисак.
Може ли Запад, због нових хладноратовских односа, да казни Србију после вашег одласка у Москву?
– Може, али не верујем да ће се то десити. Србија није учествовала ни у претходном Хладном рату. Велике силе не траже од нас мишљење кад разматрају колико ће још нафте да се вади на планети. Али, траже изјашњавање кад се посвађају. Е, ми их нисмо ни посвађали, па нека се сами и мире.
Јесте ли сами одлучили да идете у Москву или сте се консултовали са Владом и премијером?
– То је моја одлука, а премијер је знао за њу.
Било је спекулација да је Министарство спољних послова препоручило Војсци Србије да не учествује на Паради?
– Тачно је да је неки чиновник МИП потписао мишљење да би на Паради могли да марширају само ратни ветерани, а најмлађи од њих има 92 године. Колегијум Министарства одбране уважио је тај став и рекли су да неће бити војске на паради. Е, онда сам ја морао да кажем: Биће војске!
Колико је тачна урбана легенда да ви нагињете ка Истоку, а Вучић ка Западу?
– Шта ћу ја кад, као и мој покојни отац, волим Русију. Да Русија није победила Наполеона како би Милош развио Србију? Шта би с нама било без царске жртве Романових у Великом рату? Ко би одбранио српску децу на Сремском фронту без Црвене армије? Ко би бранио интегритет Србије у СБ УН да није Москве? Та љубав није лимитирајући фактор за однос Србије према Западу. Али, није исто кад неко дође и донесе десет услова и кад неко дође без икаквих захтева.
Има ли Србија две спољне политике – једну која вуче ка Русији и другу која стреми ка ЕУ?
– Нема. Наша државна политика је једна. Желимо чланство у ЕУ уз очување традиционалних односа са Русијом. И Вучићева породица је цела русофилска као и моја. Али, он има веће ингеренције и обавезе у спољној политици. Мора са више пажње и обазривости да иде на Исток и Запад.
Шта ако ЕУ буде захтевала да уведемо санкције Русији?
– То може да се испостави као услов за чланство у ЕУ. Током преговора нисмо обавезани на заједничку спољну политику. Како да следимо заједничку политику кад је ни чланице ЕУ немају. Чак ни по питању Косова. И поводом санкција Москви постоје све већа размимоилажења.
Покушава ли неко да ослаби позицију Србије тако што ће изазвати сукоб између вас и премијера?
– Онај ко жели да ослаби Србију уживао би у сукобу између Александра и мене. Али, не познају нас довољно. Пошто Србија зависи од нашег односа, Александар од мене неће имати никакве проблеме. Чак и ако постоје грешке које чине појединци у Влади, очуваћу јединство по сваку цену. Никада ме нећете чути да кажем нешто што би нас пореметило.
Ко стоји иза медијских и таблоидних напада на вас? Јесте ли тражили подршку премијера да се то заустави?
– Било ми је чудно у првој години мандата да се објављује толико лажи и бљувотина о председнику Републике. Сад ми је то постала свакодневица на коју сам навикао.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
